Zakon o planiranju i izgradnji do sada menjan deset puta, šta je sporno u novom predlogu izmena

U prepunoj sali Privredne komore Srbije najviše se polemisalo o mogućnosti da investitor koji je kupio neki objekat besplatno dođe do svojine nad zemljištem na kojem se on nalazi.

"Ustavni sud je u svojim odlukama naznačio da se pravo korišćenja tih pravnih lica može, ali ne mora, dakle može se pretvoriti u pravo svojine samo uz plaćanje tržišne naknade. Ovo što se sada predlaže je samo jedan potpuno nerazumni gest, čin države koja poklanja da se ne zna koliku vrednost, da se ne zna kolike površine. Jedna vrsta predlagača govori o 5.000 lokacija, Ministarstvo govori o 5.000 hektara ili obrnuto u korist jednog malog broja ljudi", naveo je Mile Antić iz Mreža za restituciju.

"Ukoliko neko ne menja namenu kompleksa, ukoliko ostaju objekti u postojećim gabaritima, onda naravno i ti troškovi koje treba da plati za zemljište ne bi trebalo da budu veliki, ali ukoliko neko menja namenu i ukoliko na tom zemljištu sada gradi nove stambeno-poslovne komplekse, onda je defakto njemu zemljište poklonjeno", naglašava arhitekta Branka Bošnjak.

Svi koji bi da nešto grade moraju da kupe zemljište što ulaganje poskupljuje u proseku za 30 odsto, kažu protivnici predloženih izmena, navodeći da bi se tako vlasnici privatizovanih preduzeća stavili u privilegovan položaj.

"Zakonom nije predloženo ukidanje direktno Zakona o konverziji uz naknadu, ali je rečeno koje kategorije lica praktično više nemaju obavezu da plate naknadu za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine. Četiri kategorije će biti pod posebnim režimom i za njih nije predviđeno oslobađanje – to su zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja i aneks G, odnosno sva lica na koja se primenjuju razni sporazumi o sukcesiji", ističe Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Novina je i da će informacije o lokacijama izdavati i javni beležnici, jer se na njih prenosi deo ovlašćenja sa državnih institucija. U Ministarstvu građevine obećavaju da ako se nacrt usvoji, svi podzakonski akti biće doneti u roku od 60 dana. Naglašavaju – u zemlji je aktivno 120.000 gradilišta i cilj je da se zadrži trend rasta u građevini.