Popović: Novi pravosudni zakoni doprinose vladavini prava, ne ostavljaju prostor za uticaj politike

Na prvom vanrednom zasedanju Skupštine Srbije u Trinaestom sazivu, koje počinje danas, poslanici će pored ostalog raspravljati o setu pravosudnih zakona. Ti zakoni usklađeni su sa izmenjenim Ustavom u oblasti pravosuđa, čije su izmene građani potvrdili na referendumu prošle godine u januaru. Rok za donošenje tih pravosudnih zakona je 9. februar. Uoči zasedanja, za RTS je govorila ministarka pravde Maja Popović.

- Set ovih pravosudnih zakona treba da doprinese koracima ka jačanju vladavine prava, nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. To će posledično dovesti do priliva stranih i domaćih investicija, a samim tim do povećanja standarda građana. Ono što želim da istaknem je da ove zakone donosimo isključivo zbog naših građana, da bi naši građani mogli lakše, brže i u razumnom roku da ostvare svoja prava.

Tek posle primedaba koje su se mogle čuti na javnim raspravama povećana je transparentnost rada Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Koliko ste predloženih rešenja iskoristili u završnici zakonskih rešenja?

- Upravo javna rasprava služi da bi došli do najboljih normativnih rešenja. Želim da istaknem da je Ministarstvo pravde na 200 strana odgovorilo na sve predloge, primedbe, sugestije svih onih koji su iste davali i koji su učestvovali u javnoj raspravi, i ovaj proces je maksimalno bio transparentan, što je ocenila i Venecijanska komisija svojim mišljenjima, a i EK u izveštaju o napretku. Želim da kažem da smo mi sve konstruktivne predloge uvažili, kako starih partnera, kako strukovnih udruženja, tako i od Venecijanske komisije.

Zakon o Visokom savetu sudstva je u najvećoj meri menjan. Praktično to je novi zakon. Savet odlučuje većinom glasova, osim u slučaju pri izboru i razrešenju predsednika Saveta i predsednika sudova, kada odlučuje velikom većinom od osam glasova. Savet ima 11 članova, a četiri bira Skupština. Da li taj deo zakonskih rešenja ipak ostavlja prostor za uticaj politike?

- Apsolutno ne ostavlja prostor za uticaj politike. Sve ono što smo radili jeste depolitizacija sudstva i tužilaštva od politike, jer upravo način predlaganja izbora sudija utiče na to da taj postupak bude apolitičan, bez prisustva politike. Takođe, mogu da kažem da ono što garantuje odsustvo politike u ovom postupku jeste činjenica da istaknuti pravnici ne mogu biti pripadnici neke političke stranke.

Narodna skupština biće zadužena za izbor Vrhovnog javnog tužioca, ali ne na predlog Vlade, već na predlog Visokog saveta tužilaštva. Šta to znači za građane u ovom slučaju? I gde je tu prostor za napredovanje tužilaca?

- Upravo kao što sam rekla, predlaganje i izbor i sudija i tužilaca će vršiti saveti koji su sastavljani od sudija koji biraju sudije sa druge strane, tužioci koji biraju tužioce. Imaćemo ta četiri istaknuta pravnika koje će birati Narodna skupština. Ono što je bitno da napomenem ovom prilikom je da će na taj način biti omogućeno da najbolji kadrovi, najstručniji kadrovi budu birani od strane saveta koji su najpozvaniji za njihov izbor.

Koliko ovi pravosudni zakoni pomažu na putu ka EU, odnosno u tom procesu evropskih integracija Srbije?

- Očekujem da će to doprineti izuzetno, imajući u vidu da su to naše obaveze iz Poglavlja 23. Ovo su najbitnije stvari i najvažniji koraci u poglavlju 23 i nakon usvajanja seta ovih pravosudnih zakona, mi smo obavezni da odradimo skoro 20 podzakonskih akata kojima će krenuti implemantacija ovih zakona. Očekujem da implementacija ovih zakona krene nakon što formiramo savete i u narednoj godini građani će moći da osete pozitivne promene ovih zakona.