Akademska karijera ili IT sektor – dobri matematičari više nemaju dilemu

Najuspešniji na fakultetima prirodno-matematičkih nauka često su prvi izbor velikih IT kompanija. Nude im i do tri puta veće plate, pa tako sve lakše odustaju od akademske karijere.

"Na fakultetu je taj problem počeo da se oseća pretprošle godine kada nije bilo dovoljno kandidata za saradnička mesta. Mi smo raspisali za desetak mesta, prijavilo se 6,5 kandidata", kaže prof. dr Zoran Rakić, dekan Matematičkog fakulteta.

Oni koji na fakultetu ostaju, posvećuju mu tek pola radnog vremena. Ostatak dana je za dodatni angažman u sektoru, a kada ih nagomilane obaveze primoraju da preseku, industrija je najčešći izbor.

"Problem nastaje negde između treće, četvrte, pete godine rada na fakultetu zato što oni u firmama postaju bitni ljudi, a na fakultetu su tu doktorske studije, tu je držanje nastave za veliki broj studenata, takođe izbori u zvanje sve do redovnog profesora su na određeno vreme. Tako da je vrlo neizvesno šta će se desiti sa akademskom karijerom", kaže Denis Aličić, inženjer za veštačku inteligenciju i asistent na Matematičkom fakultetu.

Na putu ka zvanju profesora održava ih ljubav prema nauci i istraživačkom radu. Da je jaz u platama u inostranstvu mnogo manji, svedoči profesorka koja je znanje sticala u Berlinu, Beču i na Oksfordu.

"Mislim da su u inostranstvu veća ulaganja u nauku i samim tim veće su mogućnosti. Možda postoji jača veza između nauke i industrije zbog čega postoje njihovi zajednički projekti finansirani od strane industrije pa su značajno i veća finansijska sredstva", kaže prof. dr Dragana Radojičić sa Ekonomskog fakulteta.

Još veći problem je nedostatak nastavnika matematike, a sve je manje zainteresovanih za taj poziv.

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je mesta za sedamdesetoro studenata, a samo devetoro došlo je po indeks na modulu Profesor matematike i računarstva. Računica je jasna, ako se nešto ne preduzme, može se doći i do nule.

Pored veće plate, motivacija bi moglo da bude i rešenje stambenog pitanja, koje je jednom već uspelo da umanji deficit nastavnika matematike za vreme Jugoslavije. Ipak, oni koji rade sa omladinom najbolje znaju da nije sve u novcu.

"Mi smo jedna nacija koja je vrlo talentovana za matematiku, ali taj talenat treba razvijati. Vi možete biti sjajan, uspešan programer ali ako imate dete koje neće posle ko imati da nauči matematiku, onda treba da stavite prst na čelo i da se pitate da li vi možete lično da doprinesete da ovo društvo ima dobro obrazovanje za decu, jer to su sve naša deca", rekla je Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije.

Oni koji se za to beskompromisno bore postaju legende. Jedan od njih bio je i čuveni nastavnik matematike Jovan Knežević, koji je iznenada preminuo, a njegovi đaci i kolege odali su mu počast.