Ristić: Treba i mi, poput Jevreja, da budemo posebno osetljivi na krivotvorenje istorije

Istoričar Dejan Ristić na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta kaže da je važno da se reaguje na upozorenje izraelskog predsednika na porast antisemitizma u zapadnom svetu i na njegov zahtev Evropskoj uniji da obezbedi da Jevreji bezbedno žive na kontinentu gde se dogodio Holokaust.

"Mi prisustvujemo jednom fenomenu koji je sve jači i prisutniji – krivotvorenje ili falsifikovanje događaja, ličnosti i procesa iz perioda Drugog svetskog rata. Na to su Jevreji posebno osetljivi, na to i mi treba da budemo posebno osetljivi", rekao je Ristić.

Napominje da je naš odnos prema kulturi sećanja u prošlosti bio veoma dinamičan i kontradiktoran, a da tek poslednjih nekoliko godina postajemo svesni značaja kulture sećanja.

"Kao jednog od elemenata sopstvenog nacionalnog i pojedinačnog identiteta, tu pre svega govorimo o pripadnicima onih naroda koji su stradali od genocida počinjenog u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije, a to su Srbi, Jevreji i Romi", rekao je Ristić.

Ističe da ne znamo dovoljno o tome šta se dešavalo u tom ratu, a da se to vidi po našem odnosu prema vojnim memorijalima i mestima stradanja.

"Dominiraju stereotipi umesto znanja, zato Muzej žrtava genocida insistira na tom jačanju zajednice znanja, koju će činiti odgovorni, samosvesni pojedinci koji su svesni da su potomci žrtava rata, ne samo fizički, lični, već i identitetski, duhovni, nacionalni... Da zbog toga imamo obavezu da pamtimo, a da bismo pamtili moramo da znamo", rekao je Ristić.

To znanje se, objašnjava, bazira i na uočavanju savremenih izazova koji su, kako kaže, "poprilično slični, u pojedinim elementima čak identični izazovima sa kojima su se naši preci suočavali od 1941. do 1945. godine".

Prećutkuje se činjenica da je Aušvic oslobodila Crvena armija 

Napominje da danas svedočimo činjenici da se prećutkuje činjenica da je Aušvic na današnji dan 1945. godine oslobodila Crvena armija, te da je to nešto što treba da nas zabrine.

"To je učitavanje savremene političke stvarnosti u prošlost. To se ne radi, to samo govori koliko je ostrašćenost prisutna u Evropi zbog rusko-ukrajinskog sukoba, koliko su političke elite spremne da zloupotrebe događaje iz Drugog svetskog rata i pokušavaju da kreiraju jedan novi istorijski narativ koji nije autentičan, zasnovan na činjenicama već poželjan. I to se radi već čitav niz decenija a ovaj tragični sukob je neke stvari samo izneo na videlo", rekao je Ristić.

Ističe da na to treba da reagujemo znanjem i upozorenjem da takve odluke i potezi ne mogu da donesu dobro.

"Moramo da zaštitimo prošlost od ove burne političke svakodnevice", poručuje Ristić.

Obilazak stratišta deo školskog programa

Ministarstvo prosvete je prihvatilo inicijativu Muzeja žrtava genocida da se u školske programe uvrsti obilazak stratišta, a Ristić kaže da je to počelo od 1. septembra ove godine.

"Veliki broj škola je uvrstio posetu lokalitetima, pre svega u njihovom mestu, potom u Republici Srbiji, a onda na teritoriji bivše Jugoslavije", rekao je Ristić.

Napomenuo je da je reč o neobaveznoj preporuci, kako bi se deca vraćala u ambijent kulture sećanja.

"Svi srednjoškolci u Izraelu moraju organizovano da posete Aušvic tokom svog srednjoškolskog obrazovanja. Ukoliko njima nije teško da sa Bliskog istoka idu u istočnu Evropu, ne vidim zašto bi nama bilo teško da obiđemo lokalitete u svom mestu", rekao je Ristić.