Brnabićeva na javnoj raspravi o Zakonu o unutrašnjim poslovima: Stavovi približeni, nastavak za mesec dana

"Zahvaljujem organizacijama civilnog društva i Konventu, rasprava je bila konkretna i uspeli smo da približimo stavove i vidimo i uspostavimo neku vrstu razumevanja, što je najvažnije", navela je Ana Brnabić nakon višesatne rasprave i naglasila da čitav posao nakon ovoga što je danas urađeno postaje lakši.

Navela je da će sledeći sastanak biti za mesec dana kada će zajedno proći kroz stvari koje nisu uspeli da usaglase i da će nakon toga Nacrt zakona biti predmet javne rasprave.

Dodala je da je predložila da se trenutna finalna verzija prosledi svima kako bi se videlo šta je izbačeno, a šta prihvaćeno i pozvala da se nastavi sa radom na operativnom planu.

 Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić zahvalio je prisutnima na konstruktivnoj diskusiji dodajući da bi donošenje tog zakona značajno unapredilo rad resornog ministarstva.

Predstavnici Nacionalnog konventa o EU su se saglasili da nikada ranije nisu vodili raspravu na ovakvom nivou i izrazili želju da i naredni razgovori budi takvi, jer je, kako su rekli, svima stalo da imaju što kvalitetniji tekst zakona.  

Brnabićeva je na početku rasprave rekla da će se proći svaki Član Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, budući da se, kako je rekla, digla bura oko tog važnog akta.

"Cilj zakona je da se unapredi ova oblast kako bi se unapredila zaštita građana", rekla je Brnabićeva. 

U raspravi su pored Gašića učestvovali i ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević i predstavnici Ministarstva pravde.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prošle godine predložilo izmene čitavog seta novih regulativa iz oblasti bezbednosti, ali je posle kritika u javnosti Vlada 26. decembra saopštila da je i taj predlog povučen iz procedure.

Koordinator Radne grupe za poglavlje 23/4 Nacionalnog konventa o EU Bojan Elek je rekao da cene ponudu premijerke da se Nacrt zakona prođe član po član i da se identifikuju sporne tačke.

"Nakon nešto više od godinu dana, novi nacrt je iznenada stavljen na javnu raspravi, iako je novi Nacrt u nekim delovima izmenjen, ocenjen je kao loš od građana, neki delovi su izmenjeni", naveo je Elek. Istakao je da tu postoji veliki interes javnosti, kao i da su oni mišljenja da su oba nacrta zakona veoma loša.

"Predlažemo da se ovakav nacrt zanemari i da se krene u izradu novog", istakao je Elek na početku rasprave i dodao da Konvent želi da učestvuje u procesu izrade jer žele da Srbija dobije kvalitetan zakon".

Državni sekretar MUP-a Danilo Stevandić je rekao da su članovi Radne grupe izanalizirali sve komentare i sugestije na Nacrt zakona i da je cilj donošenja zakona da srpska policija ima moderan zakon, koji prati tehnička dostignuća u svetu, kao i da se neka rešenja tiču upotrebe novih tehnologija. "Naš cilj je bio da napišemo moderan zakon koji će biti na dobrobit građana Srbije."

Predsednica predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić je rekla da je ideja izmene zakona o policiji bila da se uspostavi operativna nezavisnost policije, a da je zapravo ojačana uloga ministra unutrašnjih poslova, što nije bila ideja. "Sa aspekta procedure donošenja zakona, ne verujem da je to bilo namerno i ne želim u to da verujem", rekla je Komlenova.

Stevandić je rekao da niko nije imao nameru da Zakon o MUP-u omogući da on ima veće ovlašćenje od drugih zakona. "Odlučili smo da iz ovog zakona povučemo - ulazak u stan (bez naloga), imali smo spor oko tumačenja i taj član se briše", dodao je on.

Stevandić je izložio sporne članove.

"Što se tiče direktora policije, on će se birati na javnom konkursu i vlada može da postavlja direktora policije na predlog ministra MUP-a. Što se tiče člana posebnog ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova, ministar donosi instruktivne akte u vezi sa načinom obavljanja unutrašnjih poslova", napomenuo je Stevandić.

Ministar Bratislav Gašić je rekao da je kada je došao na čelo MUP-a zatekao zakon iz 2016, koji je otežavao rad pripadnika MUP.

"Insistirao sam da se uključi što više ljudi u izradu zakona i da radna grupa obuhvati i sindikate i nevladine organizacije sa namerom da dođemo do modernog i savremenog zakona i sprečimo ogroman broj radnih sporova", naveo je Gašić.

Cilj je, istakao je Gašić, da građani dobiju veću bezbednost, a ne da se uradi nešto preko noći i sa političkom tendencijom i bez utemeljenja. "Sa premijerkom i ministarkom Miščević smo bili u komunikaciji, pa pismo evroparlamentaraca nije bilo utemeljeno", naglasio je Gašić.

Kritičari Nacrta zakona su rekli da je sporno uvođenje biometrijske tehnologije i da podaci tog sistema znače konceptualno zloupotrebu prava na privatnost, kao i da do sada niko nije dokazao da je neophodno imati ovu vrstu tehnologije.

Važno je da imamo preciznu informaciju u kojoj situaciji MUP koristi biometrijske podatke, rečeno je u raspravi uz napomenuo da bi kroz dijalog moglo da se dođe do rešenja u kom MUP može da koristi te podatke, ali u ograničenoj meri.