Eksproprijacija, između želja i sudnice

Decenijama zarad opšteg interesa nestajala su sela, gradovi, rušile se kuće, zgrade, institucije – da bi se gradile brane, jezera, putevi, pruge, bolnice, škole. Poslednjih godina zbog velikih infrastrukturnih projekata država je morala gradeći pruge za velike brzine ili auto-puteve da isplati nadoknade mnogim vlasnicima.

"Mi smo do sada uradili 600 kilometara eksproprijacije i treba da radimo još 400 kilometara na delu od Matskog Brega, to je na granici s Mađarskom do granice s Rumunijom, treba da uradimo od Požege do Kotromana. Kao broj jedan je problem poreska koja daje cenu za zemljište, problem je kad se ide na sud, da li je poljoprivredno ili građevinsko", navodi Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije.

Iako se sprovodi u skladu sa zakonom, s ciljem da obe strane u procesu budu zadovoljne, mnogo je onih koji negoduju.

"Hteli su da im se isplati veća cena u skladu sa zakonom, a na primer korisnik eksproprijacije nije prihvatio da je njihovo zemljište građevinsko, iako su imali dokaz o tome, imali su izvod iz planskog dokumenta. Međutim, korisnik eksproprijacije smatra da pošto je u katastru i dalje poljoprivredno da njima treba da isplati cenu za poljoprivredno", ističe Jovana Sretković, advokat.

U Nišu sporna zgrada nekadašnjeg MIN Holdinga

Situacija na terenu otvara pitanja vlasničkih odnosa, ostavinskih rasprava, nerešenih nasledstava. U Nišu će zbog izmeštanja železničke pruge više od 50 objekata biti srušeno, među njima je i sporna zgrada nekadašnjeg MIN Holdinga – od 11 porodica bivših radnika koji žive u njoj, kod šest pravno je regulisan status, dok ostalih pet porodica ima samo stanarsko pravo. Godinama se traži rešenje.

"Nuđeni su nam stanovi koji bi bili kao privremeni smeštaj do pet godina. Mi u ovoj situaciji nismo mogli da prihvatimo takve uslove", priča Danijela Plavšić iz Niša.

Na trasi budućeg auto-puta do Požege kod Pakovraća iseljeno je više od 40 kuća.

"Nama su nudili 50 dinara po metru kvadratnom zemlje, tako da je to mislim besmisleno, ja ne znam ko bi dao po toj ceni i zato smo se izborili, tu je sud pa će presuditi i dati konačnu odluku i naknadno bićemo isplaćeni", kaže Milojko Ćosić iz Pakovraća kod Čačka.

Još samo 500 metara ostalo je da se završi brza saobraćajnica Surčin–Novi Beograd.

"To nije urađeno onih 500 metara tamo na Novom Beogradu kod kružnog toka, tamo gde je Vojvođanska i Vinogradska ulica, upravo zato što tu treba još nekoliko kuća da se reši. To vam je klasičan primer kako može nekoliko takvih kuća da vam uspori tempo radova", izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Odlazak na sud nije u interesu ni jedne od strana

U većini slučajeva eksproprijacija zemljišta bude završena brzo, dok je postupak isplate nadoknade drugo pitanje. Na brzinu izgradnje infrastrukture utiču problemi nastali usled iseljavanja i rušenja kuća.

"Imamo slučaj na Novom Beogradu gde je čoveku za kuću isplaćena građevinska cena objekata, umesto tržišta i to je ispalo negde oko 500 evra po metru kvadratnom, za koje pare on ne može da kupi novu kuću", dodaje Sretkovićeva.

Drobnjak napominje da "svi hoće da nešto više prođu".

"Ja mislim da je korektna cena za objekat koji je star 30-40 godina 450-500-600 evra po kvadratu", navodi Drobnjak.

Odlazak na sud nije u interesu ni jedne od strana. Činjenica je, prema rečima stručnjaka, da se eksproprijacija u većim gradovima radi lakše i brže.

"Bilo gde u svetu kad uzimate privatnu svojinu zarad javnog dobra morate da platite fer i pravednu nadoknadu. Ono što je problem u Srbiji je, što mislim da mi možemo više da učinimo na izmeni propisa kako bi se zaista došlo do fer naknade", ističe Vesić.

U ime države eksproprijaciju mogu da sprovode "Koridori Srbije", "Infrastrukture železnice", "Putevi Srbije", opštine i lokalne samouprave.

Samo u poslednjih petnaest godina za izgradnju saobraćajnica "Putevi Srbije" isplatili su više od 34 milijarde dinara, a za poslednje dve godine eksproprisali 400 objekata.