Šta posle zatvora - može li država da spreči bivše osuđenike da ponove krivično delo

Vlada Srbije usvojila je krajem aprila 2012. takozvani "Marijin zakon", koji predviđa da će svi izvršioci krivičnih dela silovanja maloletnih lica ili pedofilije nakon odsluženja zatvorske kazne biti pod nadzorom policije i društva. Zakonom je predviđeno i da osuđenima neće biti dozvoljen ni uslovni otpust, već će morati u celosti da odsluže kaznu.

Pravilnik o vođenju evidencije (Registar silovatelja) donet je u septembru 2015. godine od kad se evidencija i vodi. Sve osobe koje se nalaze u ovom registru su pravosnažno osuđene za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima. Za razliku od nekih zemalja, kod nas ne postoji registar silovatelja kada su u pitanju punoletne žrtve.

Imena u njemu ne iznose se javno, jer se na podatke sadržane u ovom registru primenjuju odredbe zakona koje uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka, te podaci nisu dostupni javnosti. Oni se, naime, daju sudu, javnom tužiocu i policiji.

Igor M. izašao je na slobodu nakon što je odslužio 15 godina robije zbog silovanja i razbojništava koje je izvršio u septembru 2007. godine.

Poslednjih dana društvene mreže pune su fotografija i informacija o tome gde se on kreće i šta radi. U ovom momentu, on ima ista prava kao i svi ostali ljudi, pa zato na slikama deluje kao da uživa u šetnji gradom.

Pavićević: Neophodno smiriti paniku

Državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević je, gostujući u Beogradskoj hronici, navela da će svi državni organi u skladu sa svojim ovlašćenjima uraditi sve da učinilac krivičnog dela ne ponovi krivično delo silovanje.

"Moramo malo smiriti ovu paniku koja se stvara u javnosti. Ima i drugih učinilaca ne samo krivičnog dela silovanje već i drugih krivičnih dela koji su osuđeni, pravosnažno izdržali kaznu i takođe izašli na slobodu. Znači, i dalje su tu, imaju pravo na resocijalizaciju, na prilogođavanje", kaže gošća Beogradske hronike. 

Ukazuje i da je Igoru M. ponuđena pomoć rehabilitacija i resocijalizacija, ali da je on tu vrstu pomoći odbio.

"Osuđenom licu o kome pričamo je ponuđena takva pomoć od strane Ministarstva pravde, znači, da se javlja Centru za socijalni rad, da mu se pruži pomoć kako bi se prilagodio spoljnom svetu, ali je on takvu pomoć odbio", ukazuje Pavićevićeva.

Ko nema pravo na uslovni otpust

Međutim, gošća Beogradske hronike dodaje da će država svim svojim resursima na druge načine pokušati da spreči da on ponovo izvrši ovakvo krivično delo.

"Mi imamo strogu kaznenu politiku, 2019. je stupio na snagu novi Krivični zakonik kojim je uveden doživotni zatvor i to za određena krivična dela bez prava na uslovni otpust za lica koja su osuđena na doživotni zatvor i, između ostalog, krivično delo silovanja, pogotovo silovanja maloletnika, silovanja obljube nad maloletnim licem, obljube nad detetom, obljuba nad licem u vršenju dužnosti, kao i za teška ubistva isključena je mogućnost da se uslovi otpust primeni u takvim slučajevima, znači ka licima koja su osuđena na doživotni zatvor", objašnjava Pavićevićeva. 

Po sadašnjem zakonu, ukazuje ona, kazna koja je zaprećena za silovanje je od pet do 12 godina. 

"Naša kaznena politika je zaista stroga, imamo strog Krivični zakonik i mislim da u tom smislu šta god budemo mogli da poboljšamo i u narednom periodu mi ćemo na tom polju to i uraditi. Sasvim sigurno, budući učinioci krivičnog dela silovanje će biti još strože kažnjeni. Zakon postoji i mora da se poštuje", zaključila je gošća Beogradske hronike.