Dan bez automobila, poziv građanima da više pešače

Tokom ovogodišnjeg obeležavanja manifestacije, kao i prethodnih godina, organizovan je niz akcija. Prema preporukama koordinatora Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), danas se za saobraćaj motornih vozila, bar na kratko, simbolično zatvara jedna od glavnih ulica ili najprometnija saobraćajnica u gradovima.

Na taj način se sugrađanima pokazuje da se ulice mogu koristiti i na drugačiji način.

"Pozvali smo gradonačelnike, predsednike opština i njihove saradnike da učestvuju u obeležavanju 'Dana bez automobila', tako što će na posao doći pešice, ostaviti svoj automobil po strani i iskoristiti to vreme za razgovor sa sugrađanima o ključnim problemima sa kojima se suočavaju u saobraćaju u njihovim gradovima", kaže za Radio Beograd 1 Klara Danilović iz SKGO.

Tema ovogodišnje kampanje je bolja povezanost. To se prevashodno odnosi na bazičnu povezanost naselja ili delova grada javnim gradskim prevozom, kao i na bolju infrastrukturu. Preporuka SKGO je da se kroz razne ankete dolazi do saznanja o stvarnim potrebama građana.

"Građani prvenstveno navode ono što je najuočljivije. To su problemi sa nedostatkom parking mesta, zatim to su prepreke na trotoarima, jer svi smo najpre pešaci pa sve ostalo", navodi Danilovićeva.

"Žene i muškarci se različito kreću" 

Dodaje i da "kada je reč o jednom delu urbane mobilnosti, postoje ozbiljna istraživanja o tome da se žene i muškarci potpuno različito kreću i da imaju različite navike i potrebe pri kretanju po gradu".

"Uobičajeno je da su obrasci kretanja žena po gradu znatno komplikovaniji, jer se sastoje od većeg broja malih kretanja – kuća, posao, vrtić, nabavka, obilazak roditelja i neke druge obaveze. Kod muškarca najčešće je to jednostavnije – kuća, posao i nazad. Ove rodne analize su izuzetno korisne za sve vrste daljih planiranja aktivnosti", objašnjava Danilovićeva.

"Visok udeo korišćenja javnog prevoza" 

Ističe i da je udeo korišćenja javnog prevoza u kretanjima u Beogradu u odnosu na druge gradove u Evropi, prilično visok i kreće se negde oko 50 odsto. Nadležni iz Grada Beograda prilikom pravljenja planova za dalji razvoj saobraćaja u gradu, između ostalog postavljaju sebi cilj da se taj dobar visok procenat zadrži.

"Ono što može da se desi u budućnosti je pad korišćenja javnog prevoza usled porasta standarda. Nažalost, još uvek smo u fazi da smatramo da boljitak standarda, treba da se reflektuje u kupovini automobila. To dokazuju i podaci da svake godine imamo sve veći broj registrovanih automobila u gradovima", dodaje.

Kampanje su prepoznate kao jedan od načina za promenu navika i jačanje svesti, ali po rečima Klare Danilović, veći rezultati se postižu ulaganjima u jačanje infrastrukture i alternativnim rešenjima.

"Da bi ste trajno promenili neku naviku, morate da imate kvalitetnu alternativu. U tom smislu sva vrsta ulaganja u javni prevoz, kvalitetnije trotoare za pešake, lepše zelene površine, proširenje pešačkih zona, biciklističke staze, sve to doprinosi da se ljudi opredele da trajno promene navike i ostave automobil kod kuće", navodi gošća Radio Beograda 1.

Klara Danilović iz SKGO kaže da se tokom istraživanja primećuje da ljudi razgovaraju i uočavaju probleme, pogotovo kada se u to uključi i kvalitet vazduha u gradovima. Kao veoma uspešan pilot-projekat planiranja održive urbane mobilnosti navodi planske aktivnosti koje se sprovode u Kruševcu.