Cveta ekološki kriminal, policija za nekoliko meseci podnela 300 prijava

Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala uspela je da u zoološki vrt ili u prirodu vrati oko 300 životinja, među njima jedno mladunče afričkog lava, jednog pitona, dva mrka medveda, šumske kornjače, ptice.

"Životinje su držane u zatočeništvu iz raznih razloga, zbog prodaje na crnom tržištu. Vrednost šumske kornjače na crnom tržištu je od 500 do 1.000 evra. Pojedini iz prestiža vole da drže medvede", navodi šef odseka u Jedinici MUP-a za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine Novica Nedeljković.

Kakva je situacija sa opasnim otpadom

U dvadeset i sedam zločina zagađenja koje je analizirao Interpol, ostvaren je profit od pola milijarde dolara.

U Evropi je čest slučaj da upravo kompanije koje se bave zbrinjavanjem opasnog otpada, taj otpad sa lažnim papirima izvoze, čak ga i zakopavaju u nacionalne parkove, bacaju u more i reke.

I u Srbiji su zabeleženi slični slučajevi. 

"Naš rezultat je 33 tone zaplenjenog opasnog otpada. Svakodnevno imamo aktivnosti. Karakteristika kod opasnog otpada je da se vrlo često dešava da osobe imaju odgovarajuću dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine za neopasan otpad, skladište i opasan otpad", pojašnjava Nedeljković.

Danas skoro svako može da snimi dokaze, pa je na društvenim mrežama sve više snimaka paljenja ili bacanja otpada u prirodu, izlivanja industrijskog otpada u reke. 

Prema rečima Nedeljkovića, takve objave im dosta pomažu.

"Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala prati društvene mreže zato što se nelegalna prodaja, pre svega životinjskih vrsta, vrši oglašavanjem na društvenim mrežama", ističe Nedeljković.

Dodaje da će reagovati na svaku prijavu. "Svi smo svesni okolnosti da su kazne relativno male. Cilj Jedinice je i da prepozna zakonodavne stvari i da predloži eventualno izmene", navodi Nedeljković.

Blaga kaznena politika

Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju zločine protiv životne sredine. U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena kazna zatvora.

"Ako pogledamo statistiku Republičkog javnog tužilaštva o prijavama za privredni prestup i krivična dela, ne možemo uočiti veliki broj slučajeva. Reč je, ako pogledamo ukupan broj prijava, tek oko procenat svih prijava koje se odnose na dela u vezi sa zaštitom životne sredine", objašnjava profesorka ekološkog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Mirjana Drenovak Ivanović.

Dodaje da su pred sudijama najčešće jednostavnija krivična dela za gonjenje ili dokazivanje, poput šumske krađe, zlostavljanja i ubijanja životinja ili nezakonitog lova i ribolova. "Uočavamo trend da od 2018. godine imamo složenija krivična dela, poput nezakonitog upravljanje opasnim otpadom", kaže Drenovak Ivanović. 

Zbog nezakonitog odlaganja otpada u Obrenovcu, izrečena je kazna zatvora od četiri i po godine.

Šta krivični zakonik propisuje 

Naš krivični zakonik propisuje 18 krivičnih dela u oblasti zaštite životne sredine. Na usvajanje, u verziji nacrta, čeka Zakon o šteti prema životnoj sredini i to od 2015. godine. 

"Specijalizacija i dodatna edukacija i sudija i tužilaca, kao i podizanje administrativnih kapaciteta u smislu brojnosti inspektora koji prvi treba da prikupe dokaze, konzerviraju stanje i imaju ključno mesto u dokazivanju i vođenju postupka, nešto je čemu se treba posvetiti posebna pažnja", navodi Drenovak Ivanović. 

U članu 74 Ustava Srbije stoji da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako odgovoran za zaštitu životne sredine.

U član 83 Ustava Srbije stoji da je preduzetništvo slobodno, ali se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.