"Elektropionir" o solarnim panelima: Svega će nam možda faliti samo Sunca neće

Zašto građani ne bi smeli da budu gubitnici energetske tranzicije, šta ona donosi, koliko koštaju solarni paneli i njihova ugradnja, ko ima pravo da prodaje, a ko samo da proizvodi struju, zašto su dobri za okolinu i zašto je njihovo korišćenje jednostavno kao upotreba kuvala, za podkast Mašinerija RTS-a govorili su članovi energetske zadruge "Elektropionir", Davor Končalović, Jelena Nikolić i Saša Petrović.

"Krupni kapital ima interes da se oplodi kroz investiranje u obnovljive izvore energije. Energetska tranzicija će da se desi, samo je pitanje da li će se desiti sa ili bez građana. Okidač za tranziciju je neka kriza. A svaka kriza je prilika istovremeno da bogati postanu još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Mi mislimo da građani treba da se uključe da to ne prođe mimo nas, jer nas je malo strah da nam se neće svideti ishod toga. To su građani prepoznali u Zapadnoj Evropi, i kao prozjumeri i kroz zadružno delovanje", ističe Davor Končalović.

Jedna od nus pojava upotrebe solarnih panela i solarnih elektrana je, dodaje, kada vidite da je komšija ugradio solarne panele.

"Očas posla se napravi lavina i to u željenom pravcu. I ako to država prepozna kao nešto iza čega želi da stane, onda se cela igra menja. Da narednu zimu čekamo u nekim okolnostima koje su malo prijatnije za naše živce", dodaje Končalović.

Klimatske promene i sve što se dešava idu u prilog solaru, smatra Saša Petrović.

"Videli smo ovog leta, Dunav je na istorijskom minimumu, Rajna nije bila plovna. Svega će nam možda faliti, ali Sunca neće", kaže Petrović.

Na pitanje koliko je zahtevna upotreba solarnih panela i elektrane, Jelena Nikolić odgovara: "Ništa teže od kuvala".

Kod solarnih panela je važan i ekološki aspekt.

"Moramo da postanemo učesnici energetske tranzicije, jer je to odavno prevazišlo samo pitanje ekonomije. Proizvodnja električne energije iz solara je postala jeftinija od proizvodnje energije iz uglja. Ključno je da država shvati važnost ovog trenutka i da napravi strategiju u kojoj će građani moći da postanu punopravni partneri u svakom smislu, da nas razume kao kapital", kaže Petrović.

Na pitanje šta bi to bila strategija u narednih pet godina, Saša kaže da bi to značilo maksimalno pojednostaviti proceduru: "Kao u Holandiji, da se preko vebsajta prijavite, kupite preko interneta solarne panele, proveri se, dođe instalater i sve to bude gotovo u narednih sedam dana. Drugo, finansijska podrška za učešće građana u energetskoj tranziciji, jer se sve to državi vraća. To nisu bačene pare".

Pretpostavlja se da oni paneli koji su sada na tržištu imaju garantovani rok eksploatacije od 25 godina.

"Ako pretpostavimo da se isplate za 10 godina, 15 godina bićemo u prilici da proizvodimo određenu količinu električne energije. U tom periodu verovatno postoji i potreba da se zamene neke komponente celog sistema", kaže Petrovićeva i dodaje da to onda znači da taj ostatak znači da besplatno dobijamo struju.

Važno je, naglašavaju iz Elektropionira i pitanje obrazovanja, jer će nam trebati puno radne snage, i da bi trebalo razmišljati o edukaciji tih kadrova. Obrazovanje je priprema za promene koje dolaze u skladu sa energetskom tranzicijom, navode.

"Mi se sad pitamo koga da zovemo za solarne panele ako se pokvare, a u budućnosti ćemo tek moći da se pitamo. Tu će u Nemačkoj da se pojavi usko grlo. A to znači da će ljudi sa Balkana da idu tamo da ih postavljaju. Mi smo deo globalnog društva i taj problem će biti ovde. To sada izgleda kao problem, ali to je i prilika za ljude koji razmišljaju šta da rade. Verujem da će biti baš puno posla u toj oblasti", kaže Končalović.

O proceduri, postavljanju solarnih panela, njihovoj isplativosti, postavljanju brojila, utičnicama i eventualnom udaru groma u panele, uključivanju građana, strategiji i projektu "Solarna stara", pogledajte u podkastu na početku teksta.