Marija Ilić: Kako napraviti video-igru od koje "lete dolari"

Marija Ilić kaže za RTS da u Srbiji ima ljudi koji su napravili video-igre i od njih se pošteno obogatili, ali napominje da ukoliko je nekome cilj samo da se obogati, onda video-igre nisu pravi izbor.

"Zato što je pre svega potrebno imati mnogo volje i uložiti beskonačno mnogo energije da bi se došlo do nekog osnovnog cilja, a to je napraviti igru. A šta se dešava kada se napravi igra, momenat je kada kreće pravi njen život i trenutak u kome ti nisi siguran na koju stranu će to otići. Put je mnogo zanimljiviji od cilja", naglašava Marija Ilić.

Ako neko želi da se bavi razvojem video-igara, neophodno je, navodi, da postoji volja i spremnost da se pokušava više puta bez odustajanja, jer nema univerzalnog recepta.

"Postoji i taj tajni sastojak video-igre za koji niko ne može da garantuje, a glavni sudija je samo tržište", ističe Ilićeva.

Da bi "leteli dolari", neko mora da se vrati igri. Mora da bude zabavna, to je osnova svega, kaže Marija Ilić.

Programiranje je, kaže, neophodno, jer igra ne bi radila, ali sa druge strane jednako ključnu ulogu ima i nekoliko strana, a jedna od njih je gejm dizajner koji se bave pisanjem scenarija za samu igru i pisanjem kompletne mehanike, svega onoga što igrač doživljava dok igra igru, da ima te momente kompletne sreće pre nego pređe nivo, to je posao gejm dizajnera.

"To je kompleksan posao, ali je pravljene video-igre sinergija različitih ljudi. Svi nekako stave fokus na to da naprave igru da radi, a šta je u pozadini i kako bi trebalo da izgleda korisničko iskustvo o tome ćemo misliti kasnije. Ta uloga kao jedinstvena i izdvojena retko kada bude od početka deo samog tima, a po mom mišljenju je najbitnija da bude tu od samog starta", smatra Marija Ilić. 

Kada neko izbaci video igru na Guglov Plej stor ili Epl Ep stor, obično tu novu igru niko neće ni naći, ali postoji jedan deo gejming biznisa i marketinga i koji se zove akvizicija korisnika, odnosno kupovina igrača. A to je, ističe, bukvalno posebna nauka.

"Ovo je skup biznis. Nije nešto što možete tek tako da zaokružite, ali se radi korak po korak. Vaš zadatak bi za početak bio da napravite igru koju ljudi žele", navodi Marija Ilić.

Ako je reč o mobilnoj igri i prvoj igri, ne bi smelo da prođe više od šest do osam meseci od razvoja do momenta dok igra ne ugleda svetlost dana. "Ako pravite igru tri godine, pregaziće vas vreme tri puta."

Najluđe što se njoj, kaže, desilo je kada su u kompaniji u kojoj je radila pustili prvu igru u roku od tri meseca imali 30.000 preuzimanja dnevno, što je oko milion mesečno.

"Kako doći do 100 ili 1.000 dnevno je meni bilo potpuno neverovatno. A onda u roku od par meseci dođeš do 30.000 dnevno potpuno organski, kroz optimizaciju i algoritam koji je samo dodavao vidljivost na osnovu toga što su je ljudi igrali i to je potpuno eksplodiralo".

Na pitanje da li je proizvodnja video-igara adrenalinski sport, odgovara: "Rekla bih da jeste."

Veštačka inteligencija se, kaže, koristi prilično, ali obično veće kompanije imaju timove koji se bave samo time. "I to je oblast u kome možeš da investiraš mnogo para i da ne dođeš ni do kakvog rezultata ili da napraviš revoluciju. Sve je u igri", ističe Ilićeva.

Smatra da model po kome evoluira industrija video-igara moraće da se menja u nekom smeru.

"Nisam sigurna da li je to model pretplate. Kada je Netfliks eksplodirao sa modelom pretplate, onda su Epl i Gulg pokušali da naprave nešto slično. Kod Gugla je to Stadija, a kod Epla Arkejd. I nisu uspeli. Mislim da je evidentna usporenost Netfliksa sa ubacivanjem novog sadržaja, a količina sadržaja je presudna za takvu vrstu servisa. Kod Epl Arkejda i Gugl Stadije to nije bio slučaj i samim tim ti servisi nešto nisu proradili kako treba."

Ljudi, ističe, i dalje izgleda da vole da skinu video-igru koja im se igra i da plate ili ne plate ako ne žele.

"Mislim da je neophodan neki novi nivo u smislu da će kreiranje čitavog eko-sistema u kome možeš da se krećeš iz jedne igre u drugu, pa da pogledaš seriju, pa da se vratiš kroz film, pa da se vratiš u igru, pa da karakter koji si napravio u jednoj igri, koristiš i u drugoj i trećoj igri u tom eko-sistemu."

"To je neki pravac u kome će se stvar kretati. Kada će se to desiti nisam sigurna, jer je za to neophodno puno vremena i novca i hardver. Lično sam mislila da je model pretplate put ka kome treba ići, ali ne tako kako su uradili Gugl ili Epl, ali sada već nisam sigurna da u ovom obliku koji mi poznajemo da će dati očekivane rezultate."

Smatra da je metavers utopijska postavka. "To je lični stav, neka sledeća revolucija koja nas čeka je na nešto izvodljivijem nivou. Nisam sigurna da je metavers pravi put", zaključuje Marija Ilić.