Reklamiranje kockarnica u Srbiji uzelo maha, angažuju se influenseri i javne ličnosti

Reklamiranje kladionica i kockarnica u Srbiji je uzelo maha. U poslednje vreme kladionice su reklamirale i neke od poznatih ličnosti ili influenseri sa društvenih mreža, a mnogi od njih jesu uzori dela mlade populacije.

Zašto ova oblast nije uređena kod nas, poput, na primer, reklamiranja alkoholnih pića, pitanje je koje postavljaju i roditelji i stručnjaci za bolesti zavisnosti.

Nije potrebno naglašavati da se ovakva situacija nepovoljno odražava i na odrasle, sklone ovom poroku. Laka dostupnost klađenja otežava svakom pojedincu koji želi da prestane da se kocka, da se izbori sa bolešću zavisnosti jer je iskušenje preveliko.

Ovo je navedeno i u apelu Društva psihologa Srbije, kojim se osuđuje reklamiranje kockarnica i pokreće inicijativa za zakonske restrikcije u vezi s tim, a preporučuje se i zabrana otvaranja kockarnica u blizini škola.

Psiholog Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednica Društva psihologa Srbije, kaže za emisiju "Magazin na Prvom", Radio Beograda 1, da Društvo psihologa Srbije oseća potrebu da reaguje na sve pojave koje mogu da štete mentalnom zdravlju stanovništva.

"Kockarnice, nažalost, vrlo lako podstiču bolest zavisnosti koja je i zvanično u dijagnostičkom sistemu. Pored zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, alkoholizma ili upotrebe cigareta, i kockanje je jedna od bolesti zavisnosti", objašnjava Džamonja Ignjatović. 

Na pitanje koliko laka dostupnost podstiče usvajanje nekog poroka, profesorka Džamonja Ignjatović kaže da je laka dostupnost uvek nešto što otežava problem i čini ga ozbiljnijim i rasprostranjenijim.

"Do onog što je ljudima pristupačno mnogo se lakše dolazi, pa se vrlo lako, kao i kod svih bolesti zavisnosti, korak po korak, od zabave, probanja ili eksperimentisanja, stigne do zavisnosti, a da to i ne primetimo", kaže Džamonja Ignjatović.

"Kockanje može da bude zabava za nekoga ko ima kočnice"

Profesorka Džamonja Ignjatović ističe da se ova vrsta bolesti zavisnosti inače vrlo teško leči, jer su i sami pacijenti često vrlo slabo motivisani da uopšte priznaju svoj problem, a to je prvi korak ka izlečenju.

"Treba reći da je jedna stvar kada popijete čašu vina uz večeru i u društvu, a sasvim druga je kada to preraste u zavisnost i ne možete bez toga. Tako i kockanje može da bude zabava za nekoga ko ima kočnice i bez teškoća prestaje da okušava sreću, ali tu kočnice veoma lako popuštaju", navodi Džamonja Ignjatović.

U apelu da se zakonskim restrikcijama ograniči reklamiranje kockarnica, Društvo psihologa Srbije ističe da svaka reklama čini privlačnim ono što pokušava da preporuči, ljudi se lako identifikuju i to im deluje primamljivo, što je u ovom slučaju problem, jer svako reklamiranje popularizuje zavisnost i olakšava proces razvoja ove bolesti.

"Jedan od naših predloga je da se reklamiranje kockarnica zabrani i da kockarnice i kladionice ne mogu da se nalaze u blizini škola, jer to još više olakšava put do problema zavisnosti, pogotovo što su mladi, kada su zajedno, skloni eksperimentisanju i samodokazivanju, pa je dovoljno da samo jedan od njih ima iskustva u kockanju, on će povući i druge vršnjake", objašnjava profesorka Džamonja Ignjatović.

U svom apelu Društvo psihologa Srbije, poziva se upravo na one zemlje čije je uređenje ove oblasti dalo rezultate. Primeri za to su Velika Britanija i Španija.

"Ove mere nisu iskorenile problem, ali su smanjile rizike što se povećanja broja mladih koji su zavisni od kockanja tiče i time bismo već nešto uradili", zaključuje predsednica Društva psihologa Srbije, Tamara Džamonja Ignjatović.