Čija je Šarengradska ada?

Gotovo dve decenije od raspada SFRJ nije bilo dovoljno novonastalim državama da se u potpunosti slože gde su granice između njih. I dalje ima spornih tačaka, pa tako Srbija i Hrvatska, pored ostalih problema, još nisu rešile pitanje granice na Dunavu.

Koplja se najviše lome oko Šarengradske ade, ostrva na toj reci, koje se prostire na oko 900 hektara. Zadire u Vojvodinu, a Hrvatska je smatra svojom, između ostalog i zato što je Šarengrad hrvatski.

Retko ko će se, i sa hrvatske i sa srpske strane, danas odlučiti da ide do Šarengrandske ade. Osim šume i nešto divljači koje još ima, ostrvce izgleda kao napušteno i niko više od njega ne živi. Pre rata mnogi Šarengrađani tamo su vodili konje i stoku na ispašu, išli u ribolov.

Više od 50 odsto meštana Šarengrada živelo je od Ade, kako kroz stočarstvo, tako kroz riblje carstvo. Za Adu su vezani i meštani srpskog sela Mladenova, kod Bačke Palanke.

Mirko Kovačević godinama je tamo radio kao lovočuvar. On kaže da je to "ogromni kapital pod vedrim nebom bez ključa i katanca".

Problem čija je Ada pravi to što se ona nalazi između starog i novog Dunava. Ključ spora Srbije i Hrvtaske jeste pitanje koji tok Dunava je granica. Stari tok pravio je veliki meandar koji onemogućava plovidbu, tako da je još u 19. veku prokopan novi kanal koji je godinama ispravljao reku.

Prirodna granica 

Za zvanični Beograd ne postoji dilema prirodna granica je sredina plovnog Dunava, što ostrvo ostavlja u Srbiji.

"Pri razgraničenju, obično i uvek se traže neke prirodne granice, a prirodna granica je reka, a tok odnosno matica reka je uvek bila granica između nekih država ili nečeg što se razgraničava", kaže Slobodan Stojnović iz Vojne ustanove "Karađorđevo".

Hrvatska se, međutim, poziva na zemljišne knjige koje, kažu, jasno ukazuju na to da je cela Ada njihova.

Gradonačelnik Iloka Miroslav Janić tvrdi da da to područje Iloka, oduvek bilo u sastavu Hrvatske.

"Ada je prokopana 1892. godine za vreme Austrougarske. Celi je rt je oduvek je pripadao desnoj obali Dunava", kaže Pero Ćorić iz Šarengrada.

"U vreme Austrougarske nije bilo Hrvatske, bila je Austrougarska, bila je jedna država i ne znam zašto se neko upošte poziva na te karte", kaže Stojnović.

I dok međudržavna mešovita komisija ne pronađe zajednički jezik da bi raspetljala ovaj Gordijev čvor, građani sa obe strane reke se razumeju i na srpskom i hrvatskom jeziku. Nije bilo nikakvih incidenata.

Dobra strana priče je i to što susedne opštine iz obe države rade na tome da ih Dunav spaja, pa tako već imaju i neke zajedničke planove i projekte kojima konkurišu za sredstva iz fondova EU.

Pitanje čija je Šarengradska ada čini se, danas nije teko veliki problem koliko bi mogao biti. Svi se slažu da u interesu i Srbije i Hrvatske da pitanje međudržavne granice što pre reše, kako ovaj spor ne bi bio nova prepreka na putu evrointegracija obe zemlje.