Sto miliona ljudi moralo da napusti svoje domove, gde je Srbija na izbegličkoj ruti

Sve je manje izbeglica koje mogu da se vrate svojim kućama i uprkos tek nedavno zaustavljenoj pandemiji, broj ljudi koji su napustili svoje domove zbog progona, oružanih sukoba, prirodnih katastrofa i posledica klimatskih promena popeo se na 100 miliona. 

Najviše prisilno raseljenih je na američkom i azijskom kontinentu. I Evropa je odavno postala privremeni ili trajni dom za milione raseljenih i izbeglih sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike, a sada i za više miliona Ukrajinaca.

Stefani Krause, v. d. šefa predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, rekla je, gostujući u Beogradskom programu, da je veoma je tužno što je 100 miliona ljudi prisilno raseljeno i to je najveći ikada zabeleženi broj.

"Plašimo se da će se ovaj trend nastaviti kada vidite podatak od 100 miliona osoba – to je jedan procenat svih ljudi na svetu, a kada poredite sa Srbijom, 17 puta više od celog stanovništva Srbije", ističe Stefani Krause.

Prema njenim rečima, ljudi moraju da napuste domove da bi potražili bezbednost zbog sukoba, ratova, kršenja ljudskih prava.

Naglašava da je potraga za bezbednošću ljudsko pravo i odnosi se na sve bilo gde da se nalaze.

Koliko je raseljenih iz Ukrajine, u kojim zemljama borave

Kako kaže, rat u Ukrajini je doveo do masovnog raseljavanja, oko pet miliona Ukrajinaca je otišlo iz te zemlje i uglavnom tražilo bezbednost u Evropi.

Većina izbeglica je u Poljskoj, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj, a takođe u Nemačkoj, Portugaliji i Srbiji.

Na početku, krajem februara i u martu, stotine hiljada ljudi su svakodnevno prelazili granice, sada su brojevi pali, ima Ukrajinaca koji su se vratili kući.

Moramo da pratimo situaciju da bismo videli da li će biti stabilna, koliko dugo će trajati sukob, da li je moguće za one koji su se vratili da ostanu tamo ili da se ponovo vrate u zemlje u kojima su našli utočište, većine su žene i deca, napominje ona.

Kakva je pomoć potrebna na izbegličkom putu

Stefani Krause kaže da je veoma bitno da granice ostanu otvorene, da svuda u svetu izbleglice mogu da uđu na teritoriju u kojoj traže azil, i da podnesu zahtev za azil.

"Srbija je aktivirala meru privremene zaštite, koja obezbeđuje legalan boravak Ukrajincima, momentalni pristup tržištu rada i školskom i zdravstvenom sistemu", dodaje ona.

Bitno je da ljudi u prvih nekoliko nedelja dobiju smeštaj i zadovolje im se osnovne potrebe poput hrane, ali da imaju i pristup zdravstvenim službama ako je potrebno.

Napominje da ima izbeglica koje su preživele traumatska iskustva, videli ljude kako gube život, ginu, pa im je potrebna pomoć da prebrode traume.

U srednjoročnom i dugoročnom periodu radi se o izgradnji novog života, da deca nauče jezik zemlje u kojoj su ostali, da odrasli nađu zaposlenje, da izađu iz kolektivnog smeštaja.

Kako se Srbija pokazala u krizi

Kaže da je Srbija vrlo brzo reagovala i već u martu je aktivirala reagovanja u kriznim situacijama koja obezbeđuju smeštaj Ukrajincima i donela je odluku o privremenom smeštaju, legalnom boravku Ukrajinaca u trajanju od jedne godine i omogućila im momentalni pristup tržištu rada i obrazovanja.

Navodi podatak da se oko 70 porodica nalazi u centru u Vranju, a ukupno ima 7.700 izbeglica iz Ukrajine u Srbiji koji su registrovali boravak, ali se ne zna tačan broj.

Maloletna deca koja napuštaju domove

Gledajući situaciju širom sveta, Stefani Krause podvlači da je 100 miliona prisilno raseljenih, od toga 42 odsto su deca.

Deca su najugroženija kategorija, a ona koja su došla sama su još više ugrožena. Vlada Srbije obezbeđuje specijalizovne usluge za decu bez pratnje, pojačan je sistem starateljstva, dodaje ona.

Što se tiče Ukrajine, nema dece bez pratnje, a što se tiče dece iz Avanistana – šezdesetoro dece je bez pratnje, zaključila je Stefani Krause.