Zaovinsko jezero progutalo selo, a sad i samo nestaje

Kada je izgrađena brana, i uz pomoć jakih pumpi, cevima dovedena drinska voda počela da plavi kotlinu Vežanje – ispražnjene kuće, škole, crkvu, zadrugu, mesnu kancelariju… selo je nestalo.

"Bilo je najlepše mesto u Zaovinama, ovo je bila Švajcarska, praktično, svi putevi su se tu ukrštali. Sad je jezero, možda je ono donelo nešto dobro, ali je razbilo selo, mnogi su se odselili", kaže Milojko Mandić iz Zaovina.

Mića Todorović kaže da je ljudima isplaćeno kad je počela izgradnja jezera.

"Neki su otišli na stranu, neki gore na jezera, tako da se to iselilo iz Vežanje. Ne znam da li nas je to spasilo", kaže Todorović.

Sa jezerom se nešto veliko u srcima i životima izgubilo, ali se ukazala i nova prilika pred žiteljima tog dela Tare. Turizam kraj obala prelepog planinskog jezera, pokazao se kao odličan izvor prihoda, a tradicionalno stočarstvo postalo zanimanje retkih, najupornijih domaćinstava.

"Sir, kajmak, krompir, svi proizvodi su dobri. Malo je sad krenulo kako su došli turisti, nešto možemo i da prodamo. Više vikendaša nego meštana. Zbog jezera dolaze, ali sad, eto isprazniše jezero i šta je ovo, ne znam", kaže Zorica Karaklić iz Zaovina.

Jezero je potpuno odredilo sudbinu sela. Bile su ovde kuće i okućnice, jabuke, šljive, kruške, trešnje, a posle četrdeset godina izronile bez života, lista i ploda. Među školjem.

Pre tri godine, kada je voda otekla ka turbinama hidrocentrale, ukazali su se temelji i proradilo staro klizište, pa krenuo deo obale i sve na njoj, zaljuljao se i turizam i slabašna nada da će Novoj Vežanji biti bolje, dok je ona stara – pod vodom.

"Fali nam i jezero, pa zašto ovde traže, što reko neki moj rođak – pogled na jezero. A jezera nam nestaje", kaže Mićo Todorović.

Pre nekoliko dana počeo je da raste nivo jezera. Sad se pomno prati da li Drine ima dovoljno da ga opet napuni, a obale – turisti, pa da selo živne, i zbog ljudi i zbog novih prihoda.