Šta se dobija kada svoje domete ukrste veštačka inteligencija i biotehnologija

Ovaj Centar se nalazi u okviru Kancelarije za IT i E-upravu. Jedan je 16 koliko ih je osnovao širom sveta, treći u Evropi, a prvi u region. Napravili su prvi korak - potpisali su sporazum sa Institutom za molekularnu genetiku.

Jelena Bojović ukazuje da Institut generiše velike količine biomedicinskih podataka koji su svima značajni.

"Značajni su našim lekarima, pacijentima, i oni sada te podatke koriste i drže kod sebe u okviru Instituta. Sporazum će omogućiti infrastrukturu koja će omogućiti da se ti podaci nalaze i u Držvnom data centru i da njima mogu kasnije pristupati i drugi naučnici, lekari, pacijenti ako su u pitanju njihovi podaci", kaže Bojovićeva.

Ukazuje da će se sve to uraditi na siguran način. 

"Sa obzirom na to da se radi o Državnom data centru obezbediće se autorizovani pritup ovim podacima", ističe Bojovićeva.

Spajaće se nauka, privreda i medicina.

"Centar je osnovan sa idejom da se bavi sa dve ključne oblasti - jedna oblast je razvoj biotehnologije, a druga oblast je upotreba veštačke inteligencije u biomedicini. Naravno spajaćemo sva tri sektora društva jer zajedno jedino možemo da prepoznamo koji su to tehnološki napreci i kako te nove tehnologije da iskoristimo kako za dobrobit građana tako i celokupnog društva", objašnjava Bojovićeva.

Biće dostupna, dodaje ona, različite vrste lečenja - upotreba genetike kako bi se uradila neka preventivna medicina, potencijalne bolesti od kojih možete da bolujete ili brza dijagnostika retkih bolesti ili ćelijska terapija.

"To su različite grane biomedicine koje će se paralelno razvijati pre svega zahvaljujući sklopu informacionih tehnologija i biologije i medicine koje zajedno mogu da rešavaju probleme", navodi Bojovićeva.

Na pitanje gde će se sve upotrebljavati biotehnologija i veštačka inteligencija navodi da će se pre svega koristiti u dijagnostici.

"Ukoliko ste se desetak godina lečili i imate laboratorijske podatke u poslednjih deset godina vaš lekar će teško da prođe kroz sve te podatke i da utvrdi neke pravilnosti ili nepravilnosti u tim rezultatima", ukazuje Bojovićeva.

Ono što nam omogućavaju informacione tehnologije, dodaje ona, jeste da taj lekar na klik dobije informaciju, krive, pogleda da li se neki vaš parametar u laboratoriji menjao ili ne i na osnovu toga brže i lakše zaključi da li potencijalno bolujete od neke bolesti.

Šta dobijaju građani, a šta lekari i država 

Ukazuje da se okreću personalizovanoj medicini - medicini po meri svakog pacijenta.

Na pitanje šta ovim centrom dobijaju građani Srbije, lekari, a šta država odgovara da će Centar omogućiti pacijentima da brže doću do svoje dijagnoze, lekarima da na klik pristupe podacima, a državi efikasnije zdravstvo, a dugoročno i nova ulaganja u visoku tehnologiju.

Kako kaže, on će imati saradnju sa ostalih 15 centara.

"Sa jedne strane ćemo od njih dobijati informacije, podatke koji su nam potrebni da bolje razumemo celokupno naučno i tehnološko okruženje, a sa druge strane ćemo kroz centar ćemo promovisati ono što mi radimo i time se bolje pozicionirati", objašava Bojovićeva.

Centar će okupljati naučnike, istraživače, predstavnike države, industrije, civilnom društva.

"U centru će pre svega raditi molekularni biolozi, bioinformatičari, informatičari, ljudi koji koji se dugo bave ovim temama", zaključila je Bojovićeva.

Sporazum su potpisali Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i direktor Kancelarije za IT i E-upravu Mihajlo Jovanović.