Pregled štampe (28. 02. 2009.)

Milutinović od haške ćelije do predsedničkih privilegija

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koji se juče vratio u Beograd iz Haga posle oslobađajuće presude suda za ratne zločine, po srpskim zakonima (Zakon o predsedniku) imaće pravo na privilegije koje imaju i ostali bivši predsednici republike. Milutinović će, ako bude tražio, imati pravo na obezbeđenje, diplomatski pasoš, korišćenje kancelarije bivšeg predsednika, savetnika i sekretara onoliko dugo koliko mu je trajao mandat - u ovom slučaju četiri godine.

Milutinović ima pravo i na korišćenje službenog vozila sa vozačem, ali samo u prilikama kada nastupa kao bivši predsednik. Kao predsednik koji je dočekao kraj mandata imaće pravo i na korišćenje počasnog naziva „bivši predsednik republike" i pravo da prisustvuje državnim svečanostima u skladu sa protokolom, kao i pristup državnim arhivama.

Prema zakonu, bivši predsednici imaju pravo i na mesečno primanje od 80 odsto plate predsednikaSrbije od 1998. do 2002.To pravoMilutinović već ostvaruje, kao i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić, koji je bio predsednik od 1993. do 1997. godine.

Sva navedena prava bivših predsednika Milutinović može da koristi ubuduće ukoliko bude to zahtevao.

Milutinović, koji je predsednik Srbije postao kao funkcioner Socijalističke partije Srbije, sudeći prema prvim reakcijama iz ove stranke, neće uživati nikakve privilegije u partiji. Kako je za „Politiku" izjavio Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a, partijski drugovi ga nisu dočekali na aerodromu, jer je to „intiman trenutak" i zato, jer „on pre svega želi da vidi svoju porodicu".

Ružić, međutim, nije hteo da odgovori na pitanje da li je Milutinović i dalje član SPS-a i za odgovor na ovo pitanje uputio nas je na Milutinovića koji, kako je rekao, „najbolje zna da li je član ili ne".

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, koga je posle gubitka vlasti Slobodan Milošević postavio za jednog od potpredsednika stranke, vrlo brzo je ocenjen u stranci kao previše popustljiv prema pobedničkoj koaliciji. Na poslednjoj sednici Glavnog odbora SPS-a, pre odlaska u zatvor, Milošević mu je, kako su pisali mediji, zamerio što ne koristi svoja ustavna ovlašćenja.

Od njega je, kako su tada prenosili mediji, traženo da ne potpisuje pojedine zakone i da abolira Dragoljuba Milanovića i Radeta Markovića. Milutinović je, međutim, dva dana posle Miloševićevog odlaska u zatvor podneo ostavku na sve funkcije, navodeći da to čini zbog neprihvatljivog pritiska stranke. U aprilu 2001. godine, kako je tada pisala štampa, njegovi partijski drugovi su odlučili da ga izbace iz stranke zbog kritike SPS-a. Socijalisti svom bivšem drugu, sudeći i po Ružićevoj izjavi, nikada nisu oprostili ni dogovor sa liderima DOS-a o raspisivanju parlamentarnih izbora i izboru Đinđića za mandatara.

Pavković: Bolje da sam se ubio!

Šok, neverica, nepravda i poneka suza. To su bile prve reakcije Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Milana Lukića i Vladimira Lazarevića, koji su u Haškom tribunalu u četvrtak posle podne osuđeni na čak 96 godina robije! Prema rečima advokata, ali i porodica osuđenih Srba, niko do njih nije očekivao ovakvu presudu!

Bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, kada je čuo presudu od 22 godine zatvora, nije krio razočarenje!

- Ovo je sramota! Bolje da sam se ubio kao Vlajko Stojiljković nego što sam ovo doživeo - govorio je Pavković sa suzama u očima.

Bivšeg načelnika Generalštaba nije mogla da smiri ni supruga Maja, koja je u Hagu dočekala presudu.

- Kada je Maja čula da je Nebojša osuđen na 22 godine, briznula je u plač. Videli su se juče i on je pokušavao da je uteši... Rekao joj je da čuva decu i samo je grlio - kaže naš izvor, blizak porodici Pavković.

Prvi komentar generala Vladimira Lazarevića na presudu od 15 godina zatvora bio je:

- Nema pravde! Ovo je nepravda za sve Srbe, za Srbiju!

Lazarevićev advokat Milan Petrović kaže za Press da će podneti žalbu na presudu i da će od suda tražiti da se Lazareviću omogući lečenje u Srbiju.

General je stoički podneo presudu, kao pravi srpski vojnik i general! Ali, Lazarević je ozbiljno bolestan i zdravlje mu se iz dana u dan pogoršava. On je od 2005, od kada se nalazi u pritvoru, imao četiri operacije, operisao je tumor na leđima, žučnu kesu i dva puta koleno! Lekari su mu pronašli i fistulu u stomaku, kao i ozbiljno oboljenje jetre... - priča Petrović.

Kada mu je izrečena kazna od 15 godina, general Dragoljub Ojdanić od šoka je samo ućutao! Kasnije, u razgovoru sa svojim advokatom Tomislavom Višnjićem, Ojdanić je tražio da se odmah uloži žalba. Višnjić za Press kaže da se Ojdanić, koga je juče posetio, sada oseća bolje.

- Ovo je zaista šok za sve nas. Istina, general je zdravstveno bolje nego pre tri meseca, ali sve ovo može da naruši njegovo zdravlje. Odmah mi se požalio da je kazna previsoka i tražio da uložimo žalbu. Čujem i da neki mediji u Beogradu pišu da je Ojdanić za Milutinovića rekao da je izdajnik, ali to nije tačno! Evo, upravo izlazim iz posete i Ojdanić mi je rekao da to nije istina - kaže Višnjić.

Rođaci generala Ojdanića, koji žive u selu Ravni kraj Užica, kažu za Pres da su razočarani presudom Haga, koji je osudio Ojdanića „samo zato što je bio vojnik".

Bivši potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović presudu od 22 godine zatvora dočekao je sledećim rečima: - Ovo nije pravda!

Njegov advokat Toma Fila kaže za Pres da ni on, a ni njegov klijent nisu očekivali ovako visoku kaznu.

- Upravo sam obišao Šainovića... Teško mu je, ali on je ipak hrabro sve podneo. Samo ponavlja da nema pravde... A i nema je! - kaže Fila.

Policijski general Sreten Lukić posle izricanja presude uglavnom je umirivao suprugu Gordanu, kojoj je tokom izricanja presude pozlilo!

- Lukićeva supruga Gordana i sin Tomislav su već nekoliko dana u Hagu. Za razliku od sina, koji je presudu dočekao stoički, Gordani je pozlilo! Kada su joj rekli da je Sreten osuđen na 22 godine, jauknula je i briznula u plač. Bila je pored Pavkovićeve supruge, koja je takođe plakala. General je bio hrabar. Kada je sudija pročitao presudu, samo je rekao: „Šta se ovo desilo" - kaže advokat Branko Lukić.

Regioni za bolji život

Ukoliko krajem marta u Skupštini bude usvojen zakon o regionalnom razvoju, Srbija će biti podeljena na sedam evroregiona. Svaki će imati svoj centar, ali se Predlogom zakona ne precizira koji će to gradovi biti.

Prema zamisli Ministarstva ekonomije, koje je predlagač zakona, Srbija bi bila podeljena na regione - Vojvodina, Beograd, zapadni, istočni, centralni, južni i Kosovo i Metohija.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Dejan Jovanović pojašnjava da je isključivo reč o ekonomskoj decentralizaciji, koja bi trebalo da doprinese ravnomernijem razvoju svih delova Srbije. Jovanović tvrdi da zakon ne reguliše administrativne nadležnosti i da samim tim neće, kako neki tvrde, biti u koliziji ni sa Ustavom, ni sa Statutom Vojvodine.

Međutim, većina partija za sada je prilično uzdržana u podršci ovom zakonu. Iako se svi slažu da je neophodna decentralizacija Srbije, predstavnici i pozicije i opozicije iznose niz zamerki na predviđena zakonska rešenja.

- U Nacrtu zakona nije jasno definisan status regija, niti njihove granice - kaže za „Novosti" Boško Ristić, poslanik DS iz Niša. - Takođe, regije nemaju pravni subjektivitet, a nemaju ni nadležnosti. Opštine nisu uključene u odlučivanje. Opet se sve centralizuje, a najgore što će se o raspodeli novca odlučivati iz jednog centra.

Kao jednu od zamerki, Ristić navodi i to što ovaj predlog predviđa postojanje Nacionalne agencije za razvoj, a po njegovom mišljenju, svaki region trebalo bi da ima svoju agenciju.

- Za definisanje broja regiona trebalo bi formulisati određene kriterijume - koliki je indeks humanog razvoja, broj stanovnika, saobraćajna povezanost, postojanje georafskog centra - nabraja Ristić.

Socijalisti nemaju ništa protiv regionalizacije, ali to, po njihovom mišljenju, mora biti državni, a ne stranački projekat.

Branko Ružić, šef Izvršnog odbora SPS, ističe da je regionalizacija potrebna, ali da se mora voditi računa o integritetu i suverenitetu države.

Bojan Kostreš, potpredsednik LSV, kaže za „Novosti" da postoje dva modela asimetrične decentralizacije koji su primenjivi na Srbiju: - To su španski, koji podrazumeva etnički princip, i italijanski, koji kao glavne uzima ekonomske kriterujime. Mislim da je za Srbiju prihvatljiviji italijanski model.

Radikali se oštro protive regionalizaciji na način kako je zamišlja vladajuća koalicija, koja se, kako kaže Gordana Pop-Lazić, samo dodvorava regionima, a da suštinski ništa ne menja. Ona naglašava da je potrebno ojačati lokalnu samopravu. Sličan stav imaju i naprednjaci:

- SNS neće podržati ovaj zakon u Skupštini, zato što Vlada pokušava da neuspeh u borbi sa krizom sada sakrije obećanjima o regionalnom razvoju - tvrdi Jorgovanka Tabaković za „Novosti".

Politička podela na opštine i regione je jedna stvar, a ono što država treba da ima, to su ekonomski regioni, koji su zaokruženi i imaju određenu privrednu strukturu. Regionalizacija bi doprinela da se poboljša ekonomska situacija u centralnoj Srbiji i na jugu, u odnosu na Vojvodinu i Beograd. Treba voditi računa da svi imaju jednake šanse, da svako radi ono za šta ima najpovoljnije uslove. I, naravno, da sredstva budu raspoređena podjednako na sve regione - kaže za „Novosti" ekonomista Oskar Kovač.

Mafijašima blokiraju i račune u inostranstvu

U istragu o kriminalno stečenom bogatstvu osoba koje se pred srpskim sudovima terete za organizovani kriminal biće uključeni predstavnici MUP, Deviznog inspektorata carine, poreske inspekcije, Uprave za sprečavanje pranja novca, ali i 107 finansijsko-obaveštajnih službi stranih država.

Na taj način neće biti razotkrivena samo imovina koju u Srbiji poseduju osobe protiv kojih će od ponedeljka biti pokretani postupci po novom Zakonu o oduzimanju kriminalno stečene imovine.

- Imamo načine da utvrdimo sve tragove sumnjivih novčanih transakcija u inostranstvu, da taj novac stavimo pod meru blokade, ali i da ustanovimo koliko se tog novca vratilo u Srbiju i legalizovalo. Sva imovina koja se oprana vratila u Srbiju biće oduzeta, bez obzira na to da li je uložena u nekretnine ili kroz privatizaciju, u kupovinu preduzeća - kaže za „Blic" izvor iz vrha MUP Srbije. On objašnjava da posao popisivanja nečijeg bogatstva neće biti lak, pogotovo kada se na meti specijalne finansijske jedinice nađu najjači narko-bosovi, čiji je profit isključivo u gotovini.

- Za razliku od kriminalaca u zapadnoj Evropi, koji pokušavaju da profit legalizuju što pre, kod nas još ima puno keša koji uglavnom potiče od trgovine drogom. Ono što je u skorije vreme postala praksa najvećih srpskih dilera droge jeste unajmljivanje savetnika, poreskih i finansijskih eksperata po čijim uputstvima se maskira poreklo novca i potom ubacuje u legalne tokove - kaže naš izvor.