Sudija Bjelogrlić: U nedelju odlučujemo da li hoćemo da otvorimo vrata nezavisnom pravosuđu

Snežana Bjelogrlić smatra da su građani malo upućeniji nego što su bili na početku kada je krenula cela referendumska kampanja. Potrudili su se, kaže, svi i profesori ustavnog prava i profesori prava uopšte, predstavnici strukovnih udruženja da približe građanima o čemu se radi. 

"Međutim ono što zasigurno treba da znaju da sutra nisu nikakvi izbori, to je referendum da li želimo da otvorimo vrata naprednijem, savremenijem pravosuđu, da otvorimo vrata mogućnosti da naše pravosuđe postane nezavisno i otporno na politički uticaj", poručila je Bjelogrlićeva za RTS.

Ako ništa drugo, kako je istakla, građani imaju priliku u vezi sa slučajem Novaka Đokovića da vide koliko je važno da je sud nezavisan od politike.

"Tamo se vodi predizborna kampanja i sve je to deo politike ali se meni čini bar za ovaj početak da se pokazalo da je sudstvo nezavisno i otporno na te uticaje i na te političke igre i utakmice", ocenila je ona.

Šta se menja s promenom Ustava za pravosuđe 

Ako većina izašlih birača na referendumu potvrdi akt o promeni Ustava - to znači da će ubuduće sudije i tužioce birati kolege, a ne Skupština što je do sada bila praksa.

Snežana Bjelogrlić je objasnila za RTS da će u tom slučaju kolege koje su izabrane za probni mandat u Parlamentu, automatski preći u stalni mandat, a da će se ostale kolege i dalje birati u periodu od godinu dana na isti način po sadašnjim zakonima dok se ne izvrši usaglašavanje seta pravosudnih zakona s eventualno novim rešenjima u Ustavu.

"Mi u Društvu sudija Srbije smatramo da je dovoljno regulisano i ovoliko koliko jeste. Ustav je najopšti pravni akt, krovni dokument,  sve što stoji u Ustavu se posle razrađuje zakonima. Sve što nije u Ustavu trebalo bi da stoji u zakonima, verovatno se sada jedan deo građana plaši kako će izgledati ta prava rešenja i ja moram da kažem da ona moraju biti u skladu s Ustavom", precizirala je Bjelogrlićeva.

Dodala je i da se Društvo sudija Srbije nada da će učestvovati u procesu izrade seta pravosudnih zakona. Ako ne budu pozvani, svakako će pratiti i javnost, struku i građane obaveštavati da li su ta predložena rešenja u skladu i s Ustavom i s međunarodnim standardima.

Da li se politika izmešta iz pravosuđa

Naglasila je da je nesporno da se na institucionalnom nivou politika izmešta. To znači, kako je podvukla, da politika ne bi trebalo da ima uopšte uticaj na pravosuđe ni na sudstvo kao posebnu granu vlasti a ni na tužilaštvo.

"To je možda važnije pitanje na koji način će odlučivati ova tela, da li većinom od šest, sedam ili osam glasova, što je ostavljeno za zakon. I dobro je što nije ustavno rešenje kakav je bio predlog vlasti i mi smo se izborili da se spusti na zakonsko rešenje", rekla je sudija.

Što se tiče tužilaštva, potvrdila je da je tačno da u budućem Visokom savetu tužilaštva ostaje ministar pravde ali da on neće imati nadležnosti koje je imao do sada.

Inače, navela je da su i u svim drugim savetima kada je u pitanju Tužilaštvo, članovi tih saveta ministri pravde, jer Tužilštvo nije isto što i sudstvo.

"Tužilaštvo nije samostalna grana kao što je sudstvo, ono je državni organ ali su rešenja naprednija zbog toga što predsednik Visokog saveta tužilaštva više neće biti po službenoj dužnosti sadašnji Republički javni tužilac, kasnije će se zvati Vrhovni tužilac, i neće imati nadležnosti kao do sada", pojasnila je Bjelogrlićeva.

To znači da ministar neće moći da premešta i upućuje tužioce, već će to raditi Visoki savet.

Takođe ministar pravde neće moći da odlučuje o disciplinskim postupcima protiv tužioca, navela je Bjelogrlićeva.

Podsetila je da je ta tema na dnevnom redu od 2013. godine i da to nije nešto što je sada došlo odjednom, već da osam i po godina pregovaraju sa vlašću.

"Vlast je odlučila da promeni Ustav u cilju depolitizacije pravosuđa, obavezala se pred EU da će to da uradi, i pred svojim građanima. Ova rešenja koja su predložena su bolja od postojećih", zaključila je Bjelogrlićeva.