Heroine i skrivena snaga kovid bolnice - spremačice i servirke

Radile su i 24 sata bez pauze na početku pandemije pa je, inače, težak posao pod zaštitnom opremom postao još teži, ne samo fizički. Slavica i Radmila su higijeničarke i spremačice u KBC "Dr Dragiša Mišović", zadužene za kompletnu dezinfekciju od poda do plafona.

Radmila Tiosavljević, spremačica na dečjem odeljenju kaže da su radili u skafanderu pod punom zaštitom, skafander, rukavice, kaljače, kapa, dve maske.

"Teško je u opremi raditi, baš je teško, oznoji se čovek lako", kaže Radmila.

U kovid zonama obavezna je dezinfekcija prostorija posle svakog pregleda, a higijena nikada nije bila važnija.

Slavica Jevremović dve godine radi u KBC "Dr Dragiša Mišović".

"Nisam bila ni na bolovanju, znači non-stop sam ovde u koroni. Radim 34 godine i nikada nije bilo teže", poručuje Slavica.

Rame uz rame sa spremačicama, tu su i servirke. Njihov posao je drugačiji, ali je jednako važan.

Servirke su zadužene da hrana stigne do svih pacijenata u bolnici u vreme predviđeno za obroke. I one rade u crvenoj zoni.

"Kada je počela korona za mene je bilo jako stresno, tada sam doživela šok. Ostala sam da radim, ljudi su dolazili sa svih strana, nismo znali šta da radimo, kuda da se krećemo, plus oprema, skafander koji si morao da nosiš ujutru u šest kako dođeš ovde do uveče," kaže servirka na klinici za hirurgiju Jovanka Lončar.

Njena koleginica Branka Steljić ističe da posao nije fizički naporan, ali jeste emotivno.

"Kada vidite da se desi neki slučaj koji ne bi trebalo, kako da vam ne bude stresno, strašno je, gledajući njihove oči, kad pogledate samo u oči pacijentima sve vam je dovoljno," poručuje Branka.

Sve su te žene heroine i skrivena snaga bolnice. Iako se o njima ne govori mnogo, deo su tima ljudi koji su neophodni za funkcionisanje svake zdravstvene ustanove. Uvek, a naročito sada, u vreme pandemije.