Srpska imovina na KiM na meti albanskih kriminalaca, menjaju podatke u katastru, pomažu im advokati

Imovina Srba otima se od 1999. godine u gotovo svakom mestu na Kosovu i Metohiji. Albanci nelegalno prisvajaju srpsku imovinu.

Porodica Stojanović godinama nije mogla ni da obiđe svoj stan u Đakovici.

"U pitanju je sedamdeset kvadrata ali u Đakovici, u odnosu na druga mesta na KiM, mi Srbi teško smemo da ulicom prođemo", kaže Miroslav Stojanović.

Iz bezbednosnih razloga, pravi vlasnici ne mogu da obiđu svoja imanja. To koriste uzurpatori albanske nacionalnosti, koji sprečavaju Srbe da se vrate na svoju zemlju.

"Do današnjeg dana mi nismo videli stan, bilo je težnji da odemo da vidimo stan, nisu dozvoljavali", ističe Biserka Isailović, takođe iz Đakovice.

U gradovima su uzurpirane čitave stambene zgrade, u kojima su živeli Srbi.

Koliko su vlasnici u bezizlaznom položaju, pokazuje i primer Milisava Živaljevića iz okoline Peći, čije su dve kuće i 12 hektara zemlje prodali, a da on to nije ni znao.

"Raselili smo se 1999. godine, ne milom nego silom. Od tada pa do današnjeg dana, kako su to prodali, kako su to izveli, ni sam ne znam. Kako su prevarili, samo znam da je moja imovina prodata", kaže Milisav Živaljević iz sela Crni Vrh kod Peći.

Precizna baza podataka još nije urađena ali su procene da je raznim prevarama na Kosovu i Metohiji oduzeto čak milion zemljišnih parcela čiji su vlasnici Srbi. 

Da bi pomogli oštećenim građanima u severnom, srpskom delu Kosovske Mitrovice, nedavno je otvoren sajt za prijavu imovine.

"Jedan sajt koji će da objedini sve informacije što se tiče imovine i da bude dostupan i građanima koji su iz urbanih i ruralnih sredina, koji su interno raseljeni u centralnoj Srbiji", rekao je Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratske kulture.

Problem imovine na Kosovu i Metohiji je veoma složen, on ne obuhvata samo pitanje imovine u privatnom vlasništvu, kažu pravnici.

Pravnik Dragutin Nenezić smatra da je celokupna imovina na KiM problem, ne samo fizičkih lica nego i pravnih lica, društvenih preduzeća.

Probleme trpi i Srpska pravoslavna crkva koja se neprestano bori da sačuva imovinu.

"Jedan od velikih problema sa kojim se suočava SPC više od decnije jeste odbijanje prištinskih vlasti da donesu zakon o restituciji. To nije ispunjeno zbog toga što bi SPC odjednom postala vlasnik ogromnog dela Kosova i Metohije. Samo je od manastira Visoki Dečani na Vidovdan 1946. godine oduzeto oko 850 hektara", naglašava glavni pravni zastupnik Eparhije Raško-Prizrenske Aleksandar Radovanović.

Albanska vlast sprovodi plan za, kako je zovu, deenklavizaciju srpskih sredina. Cilj je, naravno, njihovo dalje razbijanje. To potvrđuje da se ništa ne događa slučajno.