Šta žele budući mladi naučnici, od NASE, fizike do politike

Uči! Radi domaći! Moraš da vežbaš matematiku! Aman, koncentriši se... Ima li roditelja kome se ne diže kosa na glavi od ovih rečenica. Ima i onih koji ih ne izgovaraju, nikada. 

Sjajni mladi ljudi koji su sa međunarodne juniorske naučne olimpijade doneli medalje su Ognjen Janković, Mihailo Radovanović i Ksenija Živanić. Sa njima je i profesor Mićo Mitrović, koji ih bodri i usmerava. 

Takmičenje je bilo onlajn. Sedam dana su bili izolovani na Zlatiboru, bez telefona.

Gostujući u Beogradskoj hronici, učenik Ognjen Janković kaže da je bilo teže, drugačiji je bio sistem. "Nismo imali osećaj o takmičenju", dodaje on.

"Na takmičenju koje se održava na regulčaran način, kada bi se održavao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima kao i ovde na Zlatiboru nas je veliki broj na jednom mestu i samim tim i veliku količinu slobodnog vremena provodimo učeći u druženju s drugima, dani bez telefona prolete, osećam se kao da sam bio na odmoru, a ne na takmičenju, drugačije je iskustvo od takmičenja koja traju nekoliko sati", kaže Mihailo Radovanović.

Ksenija Živanić podvlači da je bilo teško – zadaci su bili teži nego ranijih godina. "Generalno smo se lepo snašli", kaže učenica.

Profesor Mićo Mitrović napominje da učenici koji su bili na olimpijadi nisu samo iz Matematičke gimnazije, već samo dvoje.

"Treba da se ponosimo na celu Srbiju. Imamo uspešnu decu iz svih krajeva, ovog puta troje je iz Beograda – dvoje iz Matematičke imnazije, jedan iz škole "Vuk Karadžić", a najbolji uspeh je postigao učenik iz Lazarevca, a tu je i Ksenija iz Kragujevca", rekao je profesor.

Svuda imamo dobru decu, imamo nastavnike koji sa njima rade, dodaje Mićović.

Učenje i druženje 

Ognjen ide dve pune godine u Matematičku gimnaziju, pre toga je išao u OŠ "Branko Radičević" u Golupcu, ali kako kaže nije bio zadovoljan. "Bilo je par dobrih nastavnika kao nastavnik fizike, osim njega nije bilo dobrih", rekao je Ognjen.

Mihailo kaže da je Matematičku gimnaziju upisao ove godine, a od prvog od osmog razreda pohađao je školu u Lazarevcu. "Ostao sam u osnovnoj školi jer je većina nastavnika pomagala, nastavnik matematike je bio velika pomoć u mojim takmičarskim uspesima", naveo je Mihailo.

Živi u đačkom domu i to je, kako kaže, kao produžena ekskurzija, slična su interesovanja učenika, stvara se osećaj doma van doma. "Uz druženje proleti vreme i kada se vidimo s roditeljima kao da nije mnogo vrmena prošlo", kaže Mihailo.

Ksenija je odlučila da ne pređe iz Kragujevca u Matematičku gimnaziju, zbog društva, u školi je dobro, a može da stekne znanje.

Profesor Mićo Mitrović ukazuje da među fizičarima i naučnicima imamo i umetnike i sportiste. "Jedna koleginica je maratonska trkačica, baviti se naukom ne znači odvojiti se od ostalog života", ukazao je Mićović.

Kako vide sebe za deset godina

Ognjen kaže da sebe vidi u NASI, ima mnogo stepenica do toga, ali bi bio zadovoljan da ostane ovde i radi kao fizičar.

Mihailo sebe vidi ili kao naučnika ili političara. "Koliko god istražimo, nauka širi granice znanja, uz svu nauku ima i dalje gladnih ljudi. Zapravo prava politika je da se pobrinemo da ljidi žive srećne živote, a ne u tome da filozofiramo", kaže on.

Ksenija još ne zna šta će da radi, usvršavaće se pa će videti gde će život da je odnese.