Zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla

Rehabilitacijom kneza Pavla "biće rasvetljena njegova istorijska uloga i konačno s njegovog imena skinuta nepravedna anatema 'kvislinga' i 'izdajnika' naroda", ocenili su podnosioci zahteva za rehabilitaciju, kćerka Jelisaveta Karađorđević, profesor Željko Zirojević, inženjer Jovica Nikolovski i sekretar Fondacije princeze Jelisavete Dragan Babić.

Knez Pavle, sin Arsena, brata kralja Petra Prvog, rođen je 27. aprila 1893. godine u Petrogradu.

Posle ubistva Kralja Aleksandra Prvog, u oktobru 1934. godine u Marselju, postao je prvi od trojice kraljevih namesnika, koji su upravljali zemljom u ime maloletnog Petra Drugog Karađorđevića.

U unutrašnjoj politici oslanjao se na desničarsku Jugoslavensku radikalnu zajednicu Milana Stojadinovića.

Međutim, izazvao je krizu njegove vlade i na vlast doveo Dragišu Cvetkovića, da bi bi rešio državnu krizu izazvanu zahtevima Hrvata za posebnom federalnom jedinicom.

Cvetković je avgusta 1939. godine sklopio sporazum sa Hrvatskom seljačkom strankom Vladka Mačeka, ali time nije rešeno nacionalno pitanje u jugoslovenskoj kraljevini.

Nova vlada je 25. marta 1941. pristupila Trojnom paktu, zbog čega je dva dana kasnije, 27. marta, izbio vojni prevrat u kome su srušene vlada i namesništvo, a knez Pavle prognan s porodicom.

Posle rata, komunističke vlasti optužile su ga da je vodio politiku saradnje s fašističkom Italijom i nacističkom Nemačkom, a državna komisija ga je 1948. proglasila ratnim zločincem; oduzeta su mu sva građanska prava i konfiskovana celokupna imovina.

Knez Pavle je s porodicom do 11. aprila 1941. godine boravio u jugoslovenskoj ambasadi u Atini, a zatim kod familije svoje supruge knjieginje Olge, unuke grčkog kralja Jorgosa.

Ubrzo je sa sinom Nikolom bio interniran preko Kaira u Keniju, gde je živeo praktično kao zatvorenik, sve do kraja 1943. godine, kada je prebačen u Južnu Afriku.

Srpskom knezu je tek u novembru 1948. dozvoljeno da dođe u Evropu, a umro je u Neiju nedaleko od Pariza 14. septembra 1976. godine.

"Ogromna arhiva kneza Pavla, koja je u kutijama diplomatskom poštom izneta iz zemlje, pokazuje da namesnik Pavle nije bio profašistički nastrojen", objsnio je istoričar Dragoljub Živojinović u jednom intervjuu nedeljniku NIN.

"Knez Pavle je bio oksfordski đak i čist Evropejac koji je dobro razumeo Evropu i znao da ne može računati na pomoć Britanaca. Zato se borio da Jugoslavija sačuva neutralnost i ne bude uvučena u rat u situaciji kada je Evropom harao fašizam, a zemlja bila okružena članicama hitlerovske koalicije", rekao je Živojinović.

Knez Pavle bio je odličan poznavalac evropske umetnosti.

Mnoge slike inostranih umetnika, koje su danas pod okriljem Narodnog muzeja u Begradu, upravo su poklon kolekcionara i prijatelja kneza Pavla, koji su se odazvali njegovom pozivu da pomognu osnivanje narodnog muzeja u Srbiji.