Pregled štampe (23. 02. 2009.)

Državni funkcioneri putuju na KiM na sopstvenu odgovornost

Funkcioneri iz Srbije nisu tražili i neće tražiti dozvole od vlasti u Prištini za ulazak na Kosovo i Metohiju, kaže državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović. On smatra da je najava kosovskih vlasti da će zabraniti ulazak srpskim funkcionerima, uključujući i predsednika Borisa Tadića, samo pokušaj da se skrene pažnja s kriminala, korupcije i drugih problema koje vlasti u Prištini ne rešavaju. „Ovo sigurno ne pomaže stabilizaciji prilika", navodi Ivanović.

Kosovski premijer Hašim Tači je za jučerašnji broj prištinskog dnevnika „Ekspres" rekao da će odluka o zabrani ulaska srpskih funkcionera ostati na snazi, da će se na Kosovu „poštovati zakoni Kosova" i da Srbija „treba da zaboravi Kosovo". Funkcioneri kosovske policije su rekli da će sprovoditi svaku odluku vlade i da se mera zaustavljanja ili hapšenja može primeniti na svakog, pa i na predsednika Tadića.

Portparol Unmika Aleksandar Ivanko je za „Politiku" kazao: „To nije pitanje za Unmik, već za kosovske vlasti i Euleks. To više nije naš problem jer mi više nemamo policajce u svojim redovima, koji su uglavnom pratili visoke ličnosti prilikom njihovog dolaska na Kosovo".Kako to izgleda u praksi pokazalo se prošle nedelje, kada je ministar Goran Bogdanović Unmiku predao zahtev za jednodnevni boravak na teritoriji Kosova i Metohije. Unmik se odmah ogradio od toga predavši zahtev Euleksu, a ovi dalje Vladi Kosova, koja je Bogdanovićev zahtev odbila.

I Euleks odbacuje svaku vrstu nadležnosti po ovom pitanju, a za „Politiku" Kristof Lanfalusi, viši portparol Euleksa, kaže: „Posao Euleksa nije da organizuje ko će da uđe na Kosovo ili ga napusti.Dozvolu za ulazak zvaničnih delegacija daju isključivo institucije Kosova jer je to jasno u mandatu autoriteta Kosova".Lanfalusi savetuje da se ne upotrebljava „raspaljiv jezik" po ovom pitanju jer će se tako samo nanosi šteta odnosima Beograda i Prištine.

Portparol komande Kosovske policijske službe u Prištini Arber Bekarekao je za „Politiku" da je na adresu policije, „operativcima i ljudima na terenu još poodavno stigla odluka koja glasi: „Bilo kojoj delegaciji koja s telohraniteljima koji su naoružani dolazi na teritoriju Kosova neće biti dozvoljeno da uđu ukoliko ne budu ispoštovali proceduru koja je deo svakog sistema, bilo gde u svetu".

Artan Duraku, savetnik ministra policije Kosova, potvrdio je za „Politiku" da, „ukoliko zvaničnik Beograda s delegacijom želi da poseti Kosovo, zahtev mora da uputi Vladi Kosova".Duraku još naglašava da ubuduće neće biti dovoljno da se uputi samo zahtev, koji je inače upućivan na adresu Unmika, već će morati da se uputi zvanična molba, u kojoj će biti precizirano ko dolazi, s koliko članova delegacije, da bi tek potom vlada, odnosno Ministarstvo inostranih poslova u saradnji s MUP-om sagledavši „agendu" obezbedilo policijsku pratnju. I on je precizirao da to važi za sve predstavnike stranih država koje žele da uđu na Kosovo.

Krenuli krediti

Do ponedeljka će firme i građani moći, u 18 banaka, da konkurišu za neke od kredita kojima država, u saradnji sa bankarskim sektorom, pokušava da ublaži negativne efekte svetske ekonomske krize. Privredi se, kao što je poznato, nude dve vrste kredita.

Kratkoročni krediti namenjeni su poboljšanju likvidnosti privrede. Planirano je da se plasira ukupno 40 milijardi dinara ovih kredita, gde država subvencioniše kamatne stope sa dve milijarde dinara iz budžeta. Odnosno, na milijardu dinara budžetskih sredstava banke plasiraju 20 milijardi sopstvenog novca.

Rok otplate ovih zajmova je do 12 meseci, kamatna stopa je najviše 5,5 odsto godišnje. Za ove pozajmice je, inače, komercijalna kamatna stopa oko 12 odsto. Na kredite mogu da računaju svi, u zavisnosti od broja zaposlenih.

Postavljeni limiti su maksimalni iznosi koje korisnici pozajmice mogu da ostvare kod svih banaka. Tako, recimo, veliko preduzeće može da uzme kod 10 banaka iznos od 200.000 evra. Maksimalno 30 odsto novodobijenih zajmova moći će da se koristi za refinansiranje postojećih kredita kod poslovnih banaka.

Od ukupno izdvojenih 40 milijardi dinara subvencionisanih kredita polovina će ići pretežnim izvoznicima. Preduzetnici i firme moći će, od ponedeljka, da podnose zahteve i za dugoročne, investicione kredite. U početnoj fazi obezbeđeno je 17 milijardi dinara. Od toga, pet milijardi daje Fond za razvoj, a banke iz sopstvenih plasmana 12 milijardi.

Rok otplate ovih pozajmica je od tri do pet godina. Period počeka je od šest do 12 meseci. Kamatna stopa je na nivou od oko šest odsto na godišnjem nivou, odnosno tromesečni euribor plus četiri poena. I ovde su postavljeni limiti, u zavisnosti od veličine firme.

Jedini uslov preduzećima da dobiju povoljne kredite jeste da očuvaju broj zaposlenih. Svaki korisnik će morati da potpiše ugovor kojim se obavezuje da će održati najmanje isti broj zaposlenih tokom perioda korišćenja kredita, u odnosu na prosečan broj zaposlenih koje je imao u poslednjem kvartalu 2008. U 18 banaka građani će već u ponedeljak moći da pokrenu proceduru dobijanja potrošačkih kredita za nabavku srpskih,domaćih, trajnih potrošnih dobara.

Poslovne banke kod kojih sve firme i građani od ponedeljka mogu podneti zahteve za subvencionisane kredite su: Agrobanka, Volksbank, Erste Bank, Eurobank EFG, Banka Intesa, KBC banka, Komercijalna banka, Kredi banka, OTP banka, Privredna banka, Rajfajzen banka, Sosijete Ženeral, Srpska banka, Univerzal banka, Unikredit banka, Findomestik, Hipo Alpe Adrija banka, Čačanska banka.

Hilari iza dogovora o milion dolara odštete

Hilari Klinton, državni sekretar u administraciji Baraka Obame, inicirala je pregovore ambasadora SAD u Beogradu Kamerona Mantera sa predstavnicima Vlade Srbije o slučaju Miladina Kovačevića, koji je brutalno prebio svog kolegu, studenta Brajana Štajnhauera.

Iako su i dalje zvanične poruke iz SAD da neće odustati od suđenja Kovačeviću, Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde najavljuje za „Blic" da će „u narednih nekoliko meseci otpočeti suđenje Kovačeviću u Srbiji".

- Siguran sam da će se Kovačeviću suditi u Srbiji. Suđenje bi trebalo da počne u narednih nekoliko meseci - tvrdi za „Blic" Slobodan Homen. On dodaje da „svako mora da odgovara za ono što je učinio".

- Srbija je sposobna da sudi u svim postupcima, a naročito u slučaju Kovačevića. Srbija i SAD moraju da poprave odnose i to je jedini način. Američke vlasti su već ustupile deo predmeta Kovačević koji se odnosi na falsifikovanje isprava i vrlo brzo dobićemo i ostatak predmeta - ističe Homen.

Državni sekretar konstatuje da se retko dešava da jedna barska tuča optereti odnose dve zemlje. „Ovde nije problem u toj tuči, već u činjenici da je naš konzul prekršio odredbe Bečke konvencije", pojašnjava Homen. Na pitanje za šta je tačno Vlada izdvojila milion dolara, on kaže da o tome ne može da govori.

Terzić pušten po Milovom nalogu?!

Zvezdan Terzić uhapšen je u subotu u Budvi, a zatim je pušten po naređenju crnogorskog državnog vrha! Iako je podgorička policija saopštila da je greškom privela izvesnog Nikšićanina V. J. koji neverovatno liči na Terzića, svedoci koji su prisustvovali hapšenju na Jazu tvrde da je osoba kojoj su stavljene lisice na ruke bez ikakve sumnje bio nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije!

Terzić je uhapšen oko 15 časova tokom prijateljske utakmice na sportskom kompleksu na Jazu između budvanskog Mogrena i njegovog nekadašnjeg kluba OFK Beograda. Čitav događaj videli su brojni svedoci, među kojima je bilo i dosta sportskih radnika koji poznaju Terzića odranije. Jedan od njih izjavio je za podgoričke „Vijesti" da je nekadašnji direktor „romantičara" sa Karaburme, za kojim je prošle godine raspisana međunarodna poternica zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama prilikom prodaje igrača, mirno pošao sa policajcima.

- Terzić jeste nosio kačket, ali uopšte nema dileme da je to bio on! Najnormalnije je gledao utakmicu, kad su mu u jednom trenutku prišla petorica policajaca u civilu i zamolila ga da pođe s njima. On je to i učinio bez opiranja, a sve to videlo je bar sto ljudi! - rekao je izvor podgoričkog lista.

Da je u policijsku stanicu u Budvi priveden Zvezdan Terzić, kolegama iz crnogorskih medija potvrdili su i ljudi iz FK „Mogren", ali i izvori iz budvanske policije. Vest o Terzićevom hapšenju vrlo brzo je stigla do Beograda, međutim bivši predsednik FSS-a posle svega 90 minuta pušten je na slobodu. Naime, čim su Terzićevi politički mentori u Podgorici saznali da su pripadnici kriminalističke policije u Budvi priveli njihovog štićenika, naređeno je da se on odmah pusti, a da se u javnosti saopšti da je u pitanju greška.

Taj zadatak obavila je portparolka Uprave policije Crne Gore Tamara Popović.

- Vest o hapšenju Zvezdana Terzića nije istinita. U policijsku stanicu u Budvi priveden je čovek koji neverovatno odgovara opisu Zvezdana Terzića, ali proverama je utvrđeno da se radi o V. J. iz Nikšića. Pošto je utvrđeno da to nije Terzić, pustili smo ga na slobodu - izjavila je Popovićeva.

Okružni sud u Beogradu raspisao je poternicu za Terzićem zbog sumnje da je, kao direktor OFK Beograda, nelegalno prisvojio 1,1 milion nemačkih maraka od transfera Vanje Grubača u Hamburg. Kasnije je istraga proširena i na transfere Srđana Stanića u moskovski Spartak i Branislava Ivanovića u Lokomotivu. Terzić se već godinu dana nalazi u bekstvu i sve nezvanične informacije upućuju na to da se nalazi u Crnoj Gori.