Nacionalni konvent: Povući zakon o eksproprijaciji, nedopustiv udar na privatnu svojinu građana

Nacionalni konvent u otvorenom pismu Vladi i Skupštini, objavljenom na sajtu Konventa, navodi da, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene tog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što, dodaju, nije učinjeno u procesu pripreme tog akta.

Navode da "ovakav Predlog zakona predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine".

Dodaju da eventualna primena tako izmenjenog zakona, ne bi doprinela stvaranju dobrog poslovnog okruženja za sve učesnike u srpskoj ekonomiji i stabilnim uslovima privređivanja, niti ispunjavanju Kopenhaškog kriterijuma o ekonomskim slobodama i razvoju tržišta.

Kako ističu, ako takav predlog Zakona bude usvojen, Vlada će dobiti diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa te bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije.

"U evropskoj državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji ovakav pristup i tretman privatne svojine je nezamisliv", ocenjuje se u pismu Nacionalnog konventa.

Dodaje se da će se izmenama i privatnim preduzećima omogućiti da budu korisnici eksproprijacije jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i "u skladu sa posebnim zakonom", što naročito može biti slučaj u oblasti rudarstva.

"Svi postupci postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od 5 (+3) dana. Zakon će omogućiti i privremeno zauzimanje zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi za projekat od državnog ili međunarodnog značaja. Svaki ugovor o kreditu može da se tumači kao međunarodni ugovor a takođe i svaki projekat koji proizlazi iz ugovora o strateškom partnerstvu", navodi se u pismu Nacionalnog konventa.

Dodaju da se u Predlogu izmena zakona prvi put pominje eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine u šta spada i privatno poljoprivredno zemljište.

"Dakle, bilo koja i bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije", ukazuje Konvent. 

Podsećaju da je Nacionalni konvent u više navrata otvoreno i direktno pitao predsednicu Vlade kako će Vlada postupati u situacijama kada je interes stranih investitora u sukobu sa javnim interesom ili interesima građana i kažu da su dobili odgovor da će država, naravno, uvek štititi javni interes.

"Ovaj predlog zakona to ne garantuje", navode u pismu.