Kako se slavi Aranđelovdan u manastirima Eparhije raško-prizrenske

U potkrilju Šarplanine pored reke Prizrenske Bistrice, nalaze se konzervirani ostaci drevnog hrama Svetih Arhanđela. Manastir sa nekada raskošnom arhitekturom u metohijskoj kolevci srpske srednjovekovne države, bio je rasadnik duhovnosti i kulture.

Postoji svedočanstvo da je pod zadužbine sa grobnom crkvom Dušana Silnog bio skuplji nego celi Dečani. Verujući će sa monaškim bratsvom obeležiti manastirsku slavu. Pohodi će i Dušanov Prizren kao i srpske sredine gde se čuju pesme namenjene pravoslavcima koji opstaju na iskonskoj zemlji predaka.

"Orahovac, Velika Hoča, Metohija cela je puna običaja. Obavezna je zdravica: 'Aj u čije se zdravlje vino pije...' U toj pesmi se nazdravlja gostima. Peva se za blagodet u kojem je slava. Znači da rodi i grojze i pšenica a u kući muška dečica", navodi profesorka srpskog jezika i književnosti Olivera Radić.

U Eparhiji raško-prizrenskoj svečari se i u našoj najlepšoj pećinskoj lavri Crnoj reci, nadomak Zubinog potoka. Svetinja na surovom komadu zemlje iz 14 stoleća, sagrađena je u steni na tri nivoa. Verujući je pohode i zbog čudotvornih mošti Svetog Petra Koriškog.

"Sveti Petar Koriški je vekovima ovde okupljao narod. Postoji jedan zapis u jednom psaltiru iz 1709 se kaže "Ko otuđi ovaj psaltir da mu budu Svet Petar i Sveti arhanđel Mihajlo sudije." To znači da je već postojao kult Svetog Petra u ovom kraju. Kada su mošti tačno došle neznamo. Znamo da su došle iz Koriše, selo i manastir poviše Prizrena", kaže iguman manastira Crna reka protosinđel Andrej.

U narodu je manastir sa rekom ponornicom u divljini Mokre gore, poznat i kao svetinja Joanikija Devičkog koji se u njemu podvizavao. Tu je i isposnica svetitelja koji se smatra čuvarem Drenice jer su njegove mošti pohranjenjene u Deviču nedaleko od Srbice.