Priprema se dijalog mladih sa predstavnicima vlasti – šta će poručiti nadležnima

Jovana Božičković je navela da će sa predstavnicima vlasti, između ostalog, razgovarati o nezaposlenosti, aktivnom uključivanju, volonterizmu, radnim pravama i praksama.

"Imaće i priliku da razgovaraju o problemima specifičnih grupa, kao što su, na primer, srednjoškolici i mladi Romi i Romkinje, dijalog će biti održan uživo, ali svi zainteresovani imaće priliku da ga prate i onlajn na društvenim mrežama KOMS-a", rekla je Božičkovićeva.

Akcenat ovoga puta stavljate na zakonodavni okvir - rekli ste da je još 2015. započet rad na izmenama Zakona o mladima, taj proces još nije završen, mnogo je problema i kada je reč o radnim pravim mladih. Sa kojim zahtevima idete ovoga puta pred predstavnike vlasti?

Zakon o mladima ne sme da bude deklarativan Zakon i mora da ima obavezujuće mehanizme za uključivanje mladih, dakle da postoji jasan budžet, jasan plan na koji način se uključuju mladi, ali i da taj proces finansiranja bude transparentan i svrsishodan. Pored toga, kreira se i Zakon o radnim praksama, i mi zagovaramo kvalitetne radne prakse, odnosno da one imaju ugovor, ograničano vreme trajanja, cilj, mentora i da budu plaćene u iznosu minimalne zarade.

Vaša istraživanja pokazuju nizak nivo poverenja mladih u državne institucije, a šta pokazuje iskustvo, koji su konkretni rezultati prethodna dva dijaloga sa premijerkom?

Ono što je proizašlo kao konkretna mera jeste "Moja prva plata" i mi tu nećemo stati, nego tražimo da i mladi budu uključeni i dalje u njenu realizaciju i unapređenje, ono što je urađeno odnosi se i na pokretanje pitanja stambenog osamostaljivanja mladih i na neka ad hok pitanja poput studentske poliklinike u Beogradu, međutim konkretna obećanja da li će biti ispunjena, videćemo tek kada završimo ovaj normativni proces.

Koliko je ministar omladine i sporta u proteklih osam godina uradio za mlade?

Urađeno je mnogo na polju sporta i uvećan je, na primer, Fond za nadarene mlade "Dositeja", ali za različite druge grupacije mladih nije urađeno dovoljno, nedovoljni su u stvari kapaciteti Ministarstva da se bave pitanjima mladih.

Jedan od vaših predloga je da u Narodnoj skupštini bude formiran Odbor za mlade – je li to put i da vaši godišnji izveštaji uđu u Skupštinu?

Da, i to je jedan od institucionalnih puteva i mi smo oragnizovali dijalog sa narodnim poslanicima. Međutim, ništa nije urađeno na tom pitanju, a za nas je to bilo jako važno zato što je Narodna skupština najviše predstavničko telo preko kog bi mladi u stvari mogli direktno da iskazuju svoje potrebe i predlažu rešenja onima koji donose odluke u naše ime, svakako se i dalje zalažemo da postoji Odbor za mlade.

Čuju li vas gradonačelnici, predsednici opština – kakva je spremnost lokalnih vlasti da sarađuju s mladima i čuju njihove probleme?

Svega šest jedinica lokalne samouprave ima sve mehanizme uključivanja mladih, što znači da ima i budžet i plan, u stvari da se sistemski brine o mladima, i ono što jedinice loklane samouprave imaju kao moć, to jest da promene ove staistike i da uključe mlade u sve one procese koji ih se tiču.