Globalne klimatske promene – kako treba da izgleda ekološko prilagođavanje Srbije

U Glazgovu je počela velika konferencija Ujedinjenih nacija koja je okupila oko trideset hiljada učesnika – lidere i predstavnike skoro svih država u svetu.

Svoje predstavnike u Glazgovu ima i Srbija, koja je i kopredsedavajuća na konferenciji. 

Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji kaže za RTS da je konferencija u Glazgovu najvažniji skup koje se održava u današnje vreme.

Pikapova naglašava da su pred čovečanstvom tri cilja: dogovor o ograničavanju globalnog zagrevanja i smanjenja emisije štetnih gasova, brže i efikasnije prilagođavanje klimatskim promenama, kao i prikupljanje sredstava za prva dva cilja.

Podseća na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte koji nastaju upotrebom fosilnih goriva, a ključne činioci u tom poduhvatu su Kina, SAD i EU. Treba učiniti sve da bismo sačuvali životnu sredinu. Ukoliko to ne učinimo, promeniće se naši životi, prihodi, poslovi, ekonomija, naglašava Pikapova.

Đurđević: Sedam milijardi evra gubitak zbog ekstremnih klimatskih pojava od 2000. godine

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da materijalni gubici zbog ekstremnih klimatskih pojava u Srbiji poput suša, poplava i požara od 2.000 godine do danas su skoro sedam milijardi evra.

I ove godine smo imali jaku sušu, ali procene o gubicima tek treba da se pojave. Samo suša iz 2012. godine napravila je gubitak od preko dve milijarde dolara, dodaje Đurđević.

"U Beogradu je proteklo leto bilo treće najtoplije od kada se meri temperatura vazduha. Toplotni talas 2007. odneo je i mnogo života, a smrtnost među starijom populacijom bila je veća za 75 odsto", ukazuje Đurđević.

Fransin Pikap ističe da je pred Srbijom zadatak da se prilagodi klimatskim promenama.

"Kako bi Srbija mogla pametno da iskoristi sredstva iz zelene agende EU, mora da pokaže da želi da prođe kroz tranziciju – da sa linearne ekonomije koja zavisi od fosilnih goriva pređe na cirkularnu koja troši manje vode, drveta, energenata, pravi manje otpada", ističe Pikapova.

Pikap: Ekološka proizvodnja kao prilika za razvoj

Navodi da potrošači u EU, koje je najveće tržište Srbije zahtevaju da proizvodi budu napravljeni na ekološki način. Uskoro će EU uvesti dažbine na neekološke proizvode. "To nije dodatni trošak već prilika za razvoj, koji treba da bude trajan i održiv", navodi Pikapova.

Pikapova kaže da Srbija već radi na adaptaciji klimatskim rizicima uz pomoć UNDP-a u zelenog klimatskog fonda, naročito u oblasti poljoprivrede koja daje 7,5 odsto BDP-a.

Navela je nekoliko faktora, kao što su izgradnja sistema navodnjavanja, sadnja semena koje je otporno na sušu, postavljanje protivgradnih mreža.

Ukazala je na primer jednog poljoprivrednika iz Srema koji je napravio sistem navodnjavanja i đubrenja uz korišćenje solarne energije i energije vetra. "Preko aplikacije je u stanju da svoju proizvodnju drži u ekološkim okvirima. Njegovi usevi su i pored suše dali 30 odsto veći prinos, a sve je podržao Institut ‘Mihajlo Pupin’", navodi Pikapova.

Kao važne mere Pikapova je napomenula prečišćavanje otpadnih voda, sadnju drveća da bi se zaštitilo zemljište od erozije, gradnju puteva materijalima koji su otporni na ekstremne klimatske uslove.

Na pitanje šta može da uradi svako od nas, Vladimir Đurđević kaže da svako može da optimizuje svoju ličnu proizvodnju otpada – da uštedi na struji i vodi, kupuje samo neophodnu odeću, kao i hranu koju, naglašava, bacamo u velikim količinama.

"Svi možemo da učestvujemo u toj tranizciji, da se priključimo ekološkim pokretima i učestvujemo u akcijama kojima ćemo ukazati drugima na potrebu da menjamo svoje navike.

Imamo prostor od 20, 30 godina da izvršimo tu veliku promenu, zaključuje Đurđević.