Srbin na KiM osuđen pošto su svedoci promenili iskaze posle 20 godina – porodica se bori za istinu

Goran Stanišić nedavno je pred sudom privremenih institucija u Prištini prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora, nakon što su svedoci promenili iskaze dve decenije kasnije. Tereti se za ubistvo 13 albanskih civila, u selu Slovinju 15. i 16. aprila 1999. godine. Porodica Stanišić tvrdi da je Goran potpuno nevin završio u zatvoru u Podujevu. Ekipa RTS-a obišla je u Mladenovcu porodicu Stanišić, koja se mukotrpno bori da dokaže istinu.

Porodica Stanišić iz Slovinja kod Lipljana izbegla je u junu 1999. godine u Mladenovac, gde su sami napravili kuću. Imovinu na Kosovu i Metohiji nisu prodali, ali njihovu i sve druge srpske kuće u tom selu Albanci su srušili.

Nova nevolja zadesila ih je 2019. godine, kada je Goran na administrativnom prelazu priveden.

Supruga osuđenog Gorana, Sonja Stanišić, seća se da su policajci rekli da moraju da ga zadrže 24 sata, da vide "gde je bio za vreme rata".

"Rekoh: ovo je gotovo, ne znam šta da kažem. Sutradan, čekali smo ispred suda u Ajvaliji da vidimo šta će da se desi, da ga puste, opet neko izlazi i kaže – ne, moramo da ga zadržimo do daljeg", ističe Sonja.

Stanišići su u Slovinju važili za uglednu i bogatu porodicu, koja se bavila transportom. Osuđeni Goran je po zanimanju vozač.

Bio je tokom ratnih dešavanja rezervista u policijskom voznom parku u Lipljanu, ali zločin za koji ga sud tereti nije počinio, tvrdi njegova porodica i da je to istina znaju i susedi Albanci, koji u strahu za svoju bezbednost, ćute.

"Da se pitaju komšije i da smeju da kažu – oni svi znaju, da Goran nije kriv. Nema nijednu krivicu, kriv si što si Srbin, što te znaju. To je njima možda način da okrive nevinog čoveka da olakšaju sebi", kaže Sonja.

Prekršeno pravo na pravično suđenje

Stanišića su osudile albanske sudije i na taj način je prekršeno pravo na pravično suđenje. Po Briselskom sporazumu, trebalo je da mu sude dvojica srpskih i jedan albanski sudija.

Advokat Gorana Stanišića, Ljubomir Pantović, ističe da je suđenje primer nepravednog suđenja, gde se ishod sudskog postupka znao od samog početka, od hapšenja, gde snaga dokaza i argumenata nije ništa značila.

"Čim je pre četiri godine Euleks napustio Kosovo i Metohiju, mi smo se, što se tiče pravosuđa i suđenja za ratne zločine, vratili u 1999. i 2000. godinu. Svi Srbi su krivi", smatra Pantović.

U istoj situaciji našlo se više srpskih porodica, čiji su bližnji pred sudom osuđeni za dela koja nisu počinili.

Navode da je bilo žrtava i s jedne i s druge strane, ali za to moraju da terete i kažnjavaju prave počinioce, a ne nevine ljude.