Krvavi oktobar 1941. – sećanje na žrtve zločinâ kojima su želeli da slome otpor

U Kraljevu se obeležava Dan sećanja na 80. godišnjicu zločina u kojem su nemački okupatori tokom Drugog svetskog rata od 15. do 20. oktobra streljali više od dve hiljada nevinih civila, dok su se masovna ubistva u Šumaricama i selima u okolini Kragujevca trajala od 19. do 21. oktobra 1941. 

Povodom godišnjice tih tragičnih događaja, Muzej žrtava genocida objavio je izmenjena i dopunjena izdanja knjiga Ime i broj Staniše Brkića i Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941. Silvije Krejaković.

Istoričar i vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić ističe da je posebno krvav oktobar 1941. godine, koji su obeležila tri masovna zločina nad civilima – u Dragincu kod Loznice, u Kraljevu i u Kragujevcu.

Ristić ukazuje da je to bila poruka okupacionih vlasti Srbima da se bilo kakav otpor neće tolerisati i da ga ne sme biti kao u Prvom svetskom ratu.

"Oktobar 1941. je izuzetno značajan i zbog svoje tragičnosti, dramatičnosti i poruke da se za slobodu valja i mora boriti", kaže Ristić.

U odmazdi je, po poznatoj formuli nacista predviđenoj samo za Srbe, streljano 100 ljudi za jednog ubijenog nemačkog vojnika, a 50 za ranjenog.

"Žrtve streljanja u Kraljevu bili su radnici fabrike vagona, većim delom muškarci, a bilo je i brojnih izbeglica iz drugih okupiranih delova Jugoslavije, uglavnom Slovenije. Tu su bili i Jevreji i Romi, reč je o masovnom zločinu protiv čovečnosti", objašnjava Ristić.

Pored kraljevačkog kompleksa Spomen-parka upravo stoji jedan veliki vagon, simbol sećanja na te izbeglice.

Istoričarka Mirjana Savić naglašava da je zločin protiv čovečnosti, bez presedana, u Kraljevu od 15. do 20. oktobra 1941. koji su počinile jedinice Vermahta, imao je snažan demografski udar na Kraljevo.

Ubijeno je najmanje 2.198 ljudi, a baza podataka još se upotpunjuje, dodaje Savićeva.

Groblje streljanih prostire se na 12 hektara, a idejno rešenje tog prostora uradile su arhitekte Spasoje Krunić i Dragutin Kovačević.

Centrali deo predstavljaju mermerna obeležja – sasečena stabla koja predstavljaju prekinut život ljudi različitog doba.

Savićeva navodi da je među stradalima bilo 106 mlađih od 18 godina, a najveći broj streljanih bili su ljudi u najboljoj životnoj dobi, od 25 do 55 godina. Crvene staze u spomen-parku između mermernih obeležja, kaže, simbolizuju krv koja se lila u potocima oktobra 1941.

Prema njenim rečima, amfiteatar u okviru kompleksa prima nekoliko hiljada ljudi, a novijeg datuma je kapela u kojoj treba da se nađu imena svih ubijenih.

Dejan Ristić kaže da je u Kragujevcu identifikovano 2.796 žrtava koje su stradale između 19. i 21. oktobra, i to ne samo u Šumaricama već i u okolnim selima – ukupno oko 5.000 ljudi. Najmlađa žrtva imala je samo 12 godina.

Dokumentarac o zločinu u Kragujevcu

Muzej žrtava genocida želi da dokumentarnim filmom ukaže na važnost sećanja na te događaje.

Ristić ističe da je nedavno završena produkcija dokumentarno-igranog filma Srbija veća od straha – predavanja o tišini profesora Pavlovića, koji će se premijerno biti prikazan 21. oktobra na RTS 1.

Posvećen je zločinu u Kragujevcu koji se prvi put prikazuje na dokumentarno-igrani način.

Ristić napominje i da je prvi put Muzej žrtava genocida ušao u produkciju takvog filma, a ljubaznošću Uprave Parka "20. oktobar”, kompletno delo snimljeno je na autentičnim lokacijama, u Šumaricama.