Lukovska banja pre dve decenije bila je seoce – danas mesto iz koga se ne odlazi

U Lukovskoj banji nema nezaposlenih. Celokupno radno sposobno stanovništvo angažovano je na poslovima u ovdašnjim hotelima. Razvoj turizma omogućio je i mnogim mladima iz Kuršumlije da nakon završenih studija život nastave u rodnom kraju.

"Završila sam Ekonomski fakultet u Nišu. Ukazala se mogućnost za zaposlenje u 'Planinci'. Konkurisala sam i dobila posao. To mi mnogo znači, jer sam planirala da ostanem u Kuršumliji", kaže Bojana Marković, zadužena za finansije u hotelu "Jelak" u Lukovskoj banji. 

Sanja Ivanović, sobarica hotela "Kopaonik" u Lukovskoj banji navodi da je teško naći posao u Kuršumliji.

"Ali ja sam zadovoljna. Skoro sam počela ovde da radim i dobila rešenje", kaže Ivkovićeva.

Vekovima je ovo područje bilo veoma naseljeno i važno o čemu svedoče razna arheološka otkrića.

Ovuda je prolazio i put za Dubrovnik, koji je spajao istok sa zapadom, ali mu je u modernoj istoriji pretila sudbina mnogih sela smeštenih duž administrativne linije sa Kosmetom, odakle se većina stanovništva odselila.

Sezona traje cele godine 

Pre 20 godina Lukovska banja bila je seoce u kome je radila samo fabrika tepiha. U toku dve decenije postala je mesto iz koga se ne odlazi već se u njega dolazi. Izgrađena su tri hotela, a godišnje se ovde ostvari sto hiljada noćenja.

Sezona u Lukovskoj banji traje cele godine, a gosti uživaju u termomineralnim vodama i na snegu. Tokom leta svi kapaciteti su mesecima unapred rasprodati, a postojale su i liste čekanja.

"Novim hotelom 'Bela jela' dupliraćemo smeštajne kapacitete Lukovske banje i udovoljiti gostima koji traže uslugu više. Imaćemo medicinski blok opremljen najsavremenijim aparatima, velnes centar, ali i standardne sadržaje", kaže Nataša Nikolić.

Izgradnja hotela koštala je 900 miliona dinara. Od toga, kompanija "Planinka" je iz sopstvenih sredstava izdvojila nešto više od 700.000, dok su subvencije države iznosile 180.000 dinara.