Ratovi za hranu i vodu ili zlatni vek čovečanstva – kakva budućnost čeka planetu

Epidemija je pokazala da ne držimo sopstveni život u svojim rukama u potpunosti, da nam je ograničena sloboda kretanja i da ne možemo sve sa sigurnošću da planiramo. Šta nas čeka u budućnosti za RTS otkriva futurolog Milan Nikolić. Mogli bismo, kaže, da živimo u ekonomiji obilja – da ne moramo da idemo na posao, da komuniciramo nanočipovima, ali i da se povežemo sa vanzemaljcima.

Globalne klimatske promene – otopljavanje i sve posledice koje proizilaze iz toga, najvažnije je što će se desiti u ovom veku, kaže za Dnevnik RTS-a futurolog Milan Nikolić.

Kao drugu stvar koja će odrediti budućnost naše planete navodi ubrzanje naučno-tehnološkog razvoja.

"Ono će doneti sve i svašta, nešto dobro a nešto loše. Najzad tu je i promena geostrateškog balansa u svetu – vidimo polako odlazak Amerike i pojavu Kine i Azije kao dominantne snage", kaže Nikolić.

Takođe, neoliberalizam kao dominantna ideologija u svetu postaće neodrživ i moraće da se zameni nečim "boljim i pametnijim".

"Zavisi od toga kako ćemo da rešimo te probleme, mi pred sobom imamo dve perspektive. Ako ih loše rešimo ili ne rešimo uopšte, biće to klimatska katastrofa i ratovi za vodu i hranu, što može da uzrokuje i pad naše civilizacije, jer se ti ratovi mogu voditi i atomskim sredstvima. Ako pak dobro rešimo te probleme, mi možemo da uđemo u zlatni vek čovečanstva sa ekonomijom obilja umesto ekonomijom siromaštva sa kojom se sada mučimo", rekao je Nikolić.

Objašnjava i kako bi to moglo da izgleda.

"Ljudi će odlaziti na druge planete, pre svega iz našeg sistema, izaći će iz materijalne proizvodnje, to će preuzeti roboti, automati i slično. Veštačka inteligencija će rešavati gotovo sve naše probleme i upravljati globalnim društvom. Stvorićemo civilizaciju prvog reda, znači civilizaciju koja efektivno koristi sve energetske mogućnosti naše planete i najzad – uspostavićemo i vezu sa drugim civilizacijama u našoj galaksiji, jer postoje ozbiljni dokazi da te civilizacije postoje, da nas osmatraju i čekaju na trenutak da sazrimo kao civilizacija", kaže Nikolić.

Šta da očekuje "običan čovek"

Čovekov život će se, ističe, dramatično menjati – budući da je trenutno radna pozicija osnova našeg identiteta.

"To će se promeniti jer više nećemo morati da radimo iz nužde da bismo održali svoj život, da bismo održali svoju porodicu, nego ćemo se više baviti hobijima, igrama i tako dalje. Ko hoće da radi moći će da radi, ali će uglavnom mašine da zamene ljude u svim teškim, neprijatnim, opasnim poslovima", ističe futurolog.

Prema njegovim rečima, znatno će se promeniti i psihologija čoveka, jer ćemo polako graditi nešto što bi moglo da se nazove – kolektivnim umom.

"Sada smo već povezani u mreže preko telefona i interneta, ali tada će mreže biti direktno pristupne iz našeg mozga. Imaćemo u moždanoj tečnosti neke vrste nanorobota, koji će uspostaviti mreže tako da ćemo moći direktno jedni s drugima da komuniciramo, čak i bez govora – telepatski", navodi Nikolić.

Zbog toga je, priznaje, neophodno da se određene stvari stave pod kontrolu.

"Moramo pre svega da nuklearno oružje stavimo pod kontrolu, a onda i naučno-tehnološki razvoj, posebno veštačku inteligenciju koja se razvija jako brzo. Uskoro će dostići generalni nivo ili opšte upotrebni nivo, a onda sledi period superinteligencije kada će ona sama sebe razvijati i moramo da je na neki način pripitomimo i naučimo tome da poštuje ljude i ljudske vrednosti, da se ne bi jednog dana okrenula protiv nas", upozorava Nikolić.