Ministarka pravde: Strateški cilj Srbije procesuiranje ratnih zločina

Ministarka pravde je istakla da su ova dva dokumenta "broj jedan u našim evropskim integracijama", i ukazala da se u Nacrtu strategije ističe da Srbija ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnu, rasnu i etičku pripadnost i kada su u pitanju počinioci i kada je reč o žrtvama.

Podsetila je da je Vlada Srbije 2016. godine usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina radi adresiranja preporuka iz izveštaja o skriningu za Poglavlje 23.

"Imajući u vidu da je Vlada Srbije u junu 2020. godine usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, kao i da prethodna strategija iz jula 2016. nije bila zasnovana na sadržini prelaznih merila za to poglavlje, bilo je neophodno pristupiti izradi novog strateškog dokumenta u ovoj oblasti. Predlog Nacrta ove strategije izradila je radna grupa Ministarstva pravde, a on je od avgusta ove godine na javnoj raspravi i dostupan je na internet stranici Ministarstva", naglasila je Popovićeva.

Procesuiranje ratnih zločina za Srbiju predstavlja jedno od posebno značajnih pitanja u okviru procesa pridruživanja EU, a istovremeno je i jedna od najvažnijih tema imajući u vidu naše regionalne odnose.

"Posvećenost Republike Srbije do sada je iskazana višegodišnjim naporima da se svi optuženi za ratne zločince procesuiraju i budu privedeni pravdi, kako kroz procesuiranje počinilaca pred domaćim pravosuđem tako i kroz saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove", podsetila je ministarka.

Takođe je ukazala da je za jačanje demokratskog društva neophodno omogućiti i pristup pravdi žrtvama, imajući u vidu da se radi i o najosetljivijim društvenim grupama.

Istovremeno je za efikasan nastavak procesa pomirenja i razvoj dobrosusedskih odnosa u regionu u svim zemljama bivše Jugoslavije potrebno uložiti dodatne napore u negovanju kulture sećanja i kulture dijaloga, smatra Popovićeva.

Govoreći o strategiji, ona je navela da je kao njen opšti cilj definisano osnaživanje procesnih i vanprocesnih mehanizama za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina, zaštita i podrška žrtvama, otkrivanje sudbine nestalih lica i izgradnja društvenog ambijenta tolerancije i pomirenja.

Savetnik Ministra za evropske integracije Jugoslav Milačić podsetio je da je strateško opredeljenje Vlade da naša država postane punopravni član EU i u tom smislu je posvećena procesu reformskom procesu.

Jedno od najvažnijih pregovaračkih pitanja u procesu pristupanja EU, kako je istakao, predstavlja osnovna prava i tretira oblast pravosuđa i političkih kriterijuma bitnih za napredovanje u procesu evropskih integracija.

Milačić je napomenuo da je Srbija dokazala da je pravna država koja je spremna da kroz jačanje svojih institucionalnih mehanizama nastavlja da unapređuje primenu vladavine prava.

Šef Misije OEBS-a Jan Bartu ocenio je da je izrada i primena strategije važan, težak i vrlo osetljiv posao, te da OEBS pomaže srpskom pravosuđu u tom poslu radi dostizanja pravde za sve.

Ukazao je na to da njegova Misija prati suđenja za ratne zločine, daje preporuke i radi na pomirenju.

Istakao je da Akcioni plan od 139 strana pokazuje ozbiljnost koju država pokazuje za ovu oblast, imajući u vidu da, kako je rekao, broj predmeta koji tek treba da se procesuiraju.

Zamenica šefa Delegacije EU Matea Norčić rekla je da je pitanje ratnih zločina izuzetno važno u procesu pregovora sa EU, i standarda koji se moraju ispuniti za ulazak u članstvo.

"Od dvadeset pitanja u Poglavlju 23 koje se odnosi na pravosuđe, šest je posvećeno ratnim zločinima", napomenula je Norčićeva, posebo ističući obavezu saradnje sa Hagom i pitanje nestalih.