Na skupu slavista u Beogradu uče se i narodne pesme i igre

Kursevi srpskog jezika i književnosti, usvršavanja lektora, učenje narodnih pesama i igara, časovi konverzacije – sve to namenjeno je stranim studentima raspoređenim po lektorskim grupama na 51. skupu slavista.

"Ja sam polu-Francuskinja, a polu-Srpkinja, i ja hoću da srpski bude glavni jezik u mom životu i za posao, jer neću da izgubim tu stranu moje ličnosti i onda sam odlučila da studiram slavistiku i germanistiku", rekla je Helena Agifa iz Strazbura u Francuskoj.

Darija Korolejeva sa Moskovskog univerziteta u Rusiji kaže da mnogo čita ali govori teško i da je njen diplomski rad posvećen Đorđu Karađorđeviću.

"Studiram srpski jer mi se jako sviđa srpska kultura, srpski jezik i srpska književnost. Mislim da za mene kao Poljaka srpski jezik nije baš težak. Jako volim Isidoru Sekulić, moja omiljena knjiga je Pisma iz Norveške", rekao je Pjotr Markijevič iz Krakova u Poljskoj.

Obišli su mnoge ustanove kulture, ali pre svega katedre za srpski jezik i književnost.

Prof. Boško Suvajdžić, zamenik upravnika Međunarodnog slavističkog centra, kaže da je taj centar najstarija institucija ove vrste u slovenskom svetu.

"I ona sa ovim skupom i naučnim sastankom slavista u Vukove dane i kursom za usavršavanje lektora zaokružuje celovitu priču koju bismo mogli nazvati podsticanje naših lektorata.

Privlačenje mladih ljudi učenju našeg jezika u vremenima koja tome nisu sklona, sve je teže za male svalistike u svetu", kaže Suvajdžić.

Prof. Aleksandar Milanović, upravnik Katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, kaže da je njihov zadatak da im pomognu da jezik usavrše, da prošire svoja znanja o istoriji, srpskoj književnosti, srpskoj kulturi uopšte, i da im se produbi ljubav koju već imaju, ali i da shvate da su ovde uvek dobrodošli.

U saradnji sa slavističkim katedrama u inostranstvu tokom prethodnih 50 godina ovaj seminar je pohađalo više od 3.000 stipendiranih studenata.

Danas su to ugledni profesori univerziteta srpskog jezika u svetu, novinari, prevodioci srpske književnosti, diplomate, politikolozi, istoričari.