Obeštećenje za nacionalizovanu imovinu – kakav je plan isplate

Posle 63 godine od nacionalizacije i šest odlaganja za 11 godina od usvajanja Zakona o restituciji, konačno bi trebalo da počne i isplata obeštećenja. U Agenciji za restituciju tvrde da ovoga puta nema pomeranja roka.

Jedan od naslednika imovine Katarina Kranjec žalila se na rešenje o obeštećenju, umesto novca želi imovinu u vrednosti one koja je njenoj porodici oduzeta na Vračaru.

"Preko 700 kvadratnih metara gradskog građevinskog zemljišta, nekoliko stanova, ukupno 193 metra kvadratna. Obeštećenje odbijam, državne imovine ima dovoljno za zamensku restituciju", kaže Kranjec.

To je za Agenciju za restituciju neozbiljan argument, baš kao i onaj da nema dovoljno novca za obeštećenje u budžetskom Fondu koji je formiran 2010 godine. Puni se od privatizacija i konverzija - prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu. 

"Davanjem imovine u kompenzaciju država bi verovatno ostala bez imovine" 

Strahinja Sekulić iz Agencije za restituciju ističe da procenjena vrednost imovine koja ne može da se vrati je preko 13 milijardi evra i davanje neke druge državne imovine u kompenzaciju za to bi dovelo bi do toga da bi Srbija verovatno ostala bez imovine a da se ne bi svima izašlo u susret.

"Koliko ja znam Narodna banka već sad ima oko 150 miliona eura ali to morate proveriti sa NBS. Srbija kad preuzme obavezu ona će je izvršiti", poručuje Sekulić. 

Strahuje se da neće biti novca ni za ovo "mizerno obeštećenje" 

Ipak, sa druge strane, u Mreži za restituciju strahuju da se budžetski Fond za te namene ne puni dovoljno i da neće biti novca ni za ovo, kako kažu, mizerno obeštećenje.

Kao i pojedini naslednici, podsećaju da državne imovine ima u izobilju. Naturalnu restituciju vide kao realnije rešenje.

"Građani treba da znaju od vraćanja imovine u naturi imaju korist i država i građani. Od ovakvog obeštećenja, niko neće imati koristi sem onoga ko možda tu imovinu sada hoće da zloupotrebi", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Dodaje da u tom smislu njihova inicijativa prema vladi Srbije ide u tom smeru.

"Zaista nije prihvatljivo da se više građevisnko zemljište u državnoj svojini poklanja određenim povlašćenim pojedincima, da se najavljuje poklanjanje nekoliko stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini - u isto vreme oni koji najviše imaju legitimno pravo da potražuju to zemljište, građani restitucije, deskriminišu po više osnova", poručuje Antić.

Od donetih 2.726 rešenja gotovo 80 odsto je pravosnažno. Prevedeno u brojeve - sledeće godine, oko pet i po miliona evra u novcu i više od 60 miliona evra u obeznicima dobiće 3.682 naslednika. Među njima je 792 s obeštećenjem manjim od hiljadu evra - oni će biti isplaćeni u celosti.