Interes dece je najbitniji – koliko je zahtevnija obuka budućih hranitelja i usvojitelja

Aleksandra Čamagić istakla je da i aktualni zakon podrazumeva strogu i ozbiljnu pripremu osoba za usvajanje i hraniteljstva.

Navodi, međutim, da su novi propisi sada usklađeni sa drugim zakonima, pre svega sa Zakonom o socijalnoj zaštiti.

"Usklađena je procedura same obuke. Obuku će sprovoditi centri za porodični smeštaj za usvojenje. Obuka je obavezna, u trajanju od 33 sata", objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Na pitanje koji uslovi moraju da budu ispunjeni da bi se zasnovalo hraniteljstvo, Aleksandra Čamagić navodi da osobe koje žele da budu hranitelji, moraju da bude ocenjene kao podobne, odosno da imaju lična svojstva koja će da garantuju da se mogu o detetu starati u njegovom najboljem interesu.

"Ono što je isključivo je da lica koja su lišena roditeljskog prava, lica koja su kažnjavana za određena krivična dela, lica koja su lišena poslovne sposobnosti i lica koja boluju od bolesti koje bi mogle da ugroze zdravlje deteta, ne mogu da budu hranitelji. Sve ostalo cene stručni timovi centara za porodični smeštaj i usvojenje", navodi Čamagićeva, koja dodaje da konačnu ocenu o podobnosti donosi centar za socijalni rad.

Na pitanje da li je potrebna saglasnost deteta za boravak u hraniteljskoj porodici, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju kaže da deca starija od deset godina moraju da daju tu saglasnost. 

"Nema mesta za materijalnu zloupotrebu"

Aleksandra Čamagić ističe da negativna kampanja, naročito u tablodima, nanosi štetu kada se hraniteljstvo poistovećuju sa poslom.

"To jeste posao u smislu da hranitelji sklapaju ugovor sa državom i primaju naknadu za svoj rad. To je pre svega jedan specifičan posao, human i posao bez radnog vremena, odmora, najodgovorniji mogući", ističe ona.

Dodaje da se negativna kampanja pre svega odnosi na materijalne iznose koje dobijaju hranitelji za izdržavanje dece.

"Utrošak tih sredstava prate savetnici za hraniteljstva i nema prostora za zloupotrebu", ukazuje Čamagićeva.

Pomoćnica ministra objašnjava da jedna porodica može primiti najviše troje dece, osim u izuzetnim slučajevima, kada su u pitanju braća i sestre.

Prednost imaju potpune porodice 

Na pitanje da li u program ulaze samo parovi ili i samohrani roditelji, Čamagićeva odgovara da zakon ne eliminiše pojedice, ali da prednost ima potpuna porodica.

"U izuzetim slučajevima deca se daju na usvajanje i pojedincu. To su slučajevi kada deca imaju psihičku ili telesnu smetnju i kada lice može deteti pruži najbolju negu", navodi Čamagićeva.

Kaže da razlika između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 godina i veća od 45 godina, osim u izuzetnim slučajevima kada je dete zdravstveno ugroženo.

"Strani državljani nemaju uslove, to je njihova prednost" 

Govoreći o tome da li strani državljani mogu usvojiti dete iz Srbije, kaže da je Srbija ratifikovala Hašku konvenciju koja se tiče usvojenja.

"Često se komentariše da oni kraće čekaju na usvajanje, međutim to nije slučaj – dete mora da bude najmanje godinu dana u registru usvojenja i ako mu se za to vreme ne nađe usvojitelj, to može biti strani državljanin", objašnjava ona.

Navodi da strani državljani nemaju uslove, što je često prednost, kao i da često usvajaju decu koja imaju teško zdravstveno stanje.