Vranjska gimnazija od Pašinog konaka do danas - ko je sve sedeo u klupama

Tri godine po oslobođenju od Turaka, u zgradi Pašinog konaka, osnovana je Gimnazija u Vranju. Prvobitno nazvana "Nemanjina", zatim "Vranjska", pa "Viša mešovita gimnazija".

"Vranjska gimnazija je pretrpela zajedno sa srpskim narodom na ovom prostoru okupacije drugih naroda, u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali istovremeno izašla i kao pobednik, odnosno radila je, nastavila i nastaviće da obrazuje mlade naraštaje naše zemlje", rekao je Nenad Stojiljković, profesor istorije u Gimnaziji "Bora Stanković".

Jedinstvena po tome što je za 140 godina postojanja, zbog svetskih i balkanskih ratova, odškolovala 130 generacija. Ove godine navršava se i 90 godina od početka izgradnje sadašnje zgrade, arhitektonski i estetski prepoznatljivog zdanja.

"Na zgradi gimnazije nalazi se sedam bareljefa, upravo to govori da su to velikani jugoslovenske književnosti. Znajući da je gimnazija radila baš punom energijom, da tako kažem, u vreme Jugoslavije, iz tog razloga je i ova svečana akademija pod nazivom "Velikani govore", rekla je Suzana Mišić Stanković, direktorka Gimnazije "Bora Stanković" u Vranju.

Pored svečane akademije u sali pozorišta, pripremljena je i izložba o radu Gimnazije, 125 fotografija.

"Uvek je bila sinonim za široko obrazovanje, slobodoumnu misao i velika dela, kako profesorskog kadra tako i gimnazijalaca", rekao je dr Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja.

"Malo je gimnazija u zemlji koja je dala dva učesnika na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. To je jedan od najpoznatijih etnologa Tihomir Đorđević i Miodrag Ibrovac koji je istovremeno bio i učenik gimnazije i profesor vranjske gimnazije", kaže Tomislav R. Simonović, autor izložbe i hroničar Vranja.

U Gimnaziji "Bora Stanković" pripremaju Enciklopediju znamenitih ličnosti koje su pohađale ili predavale u školi, među njima je osam akademika.