Građani mogu da utiču na promenu i donošenje zakona, zašto ne koriste narodnu inicijativu

Narodna inicijativa, kao oblik neposredne demokratije, široko je zastupljena u razvijenim zemljama Evrope i sveta. Građani u Srbiji nisu dovoljno upoznati sa činjenicom da mogu da utiču na promenu i donošenje zakona, a neki i sumnjaju da će institucije uvažiti njihove probleme.

Građanska inicijativa koja je nastala u Švajcarskoj ima dugu tradiciju u toj zemlji. Praksa u Srbiji je drugačija. Ustavom zagarantovano pravo da lokalnoj ili republičkoj skupštini nameću teme, građani nedovoljno koriste.

"Ustavom je regulisano da je potrebno 30.000 potpisa da bi se predložio zakon Narodnoj skupštini. Za lokalne skupštine, za odluke koje oni donose, dovoljno je da se prikupi pet odsto glasova birača iz te opštine ili grada", kaže Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.

Ipak, mnogi se slažu da procedura nije jednostavna i da je rok za prikupljanje potpisa kratak. Pored svega, građani su o određenoj problematici slabo obavešteni.

Nataša Vučković iz Fondacije "Centar za demokratiju" ističe - da bi jedna narodna inicijativa bila utemeljena, da bi bila opravdana, da bi se izbegle neke moguće zloupotrebe, vrlo je važno da građani budu informisani o onome šta je predmet narodne inicijative.

Narodna skupština razmatrala je do sada tek mali broj podnetih inicijativa.

Usamljeni primer uspešne građanske inicijative je usvajanje tzv. Tijaninog zakona u maju 2019. godine. Na osnovu narodnog angažovanja i velikog broja potpisa građana došlo je do izmene krivičnog zakonika za zaštitu maloletnika.

Na nivou lokalnih samouprava narodna inicijativa je još tiša.

Ipak, svetli primer nedavno je zabeležen u Užicu, gde je, zalaganjem nevladine organizacije "Libergraf", obustavljena rekonstrukcija hidrocentrale "Pod gradom" na reci Đetinji.

Hidrocentrala je, kao prva na Balkanu, počela da radi još 1900. godine, ali radovi su planirani bez dozvole kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Vladan Sinđić, direktor "Libergrafa", naglašava da se oni već dugo bave povećanjem učešća građana u odlučivanju.

"To je još jedan od ciljeva našeg udruženja, odnosno svrha našeg okupljanja", kaže Sinđić.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je po mnogo čemu restriktivan, usvojen je još devedesetih godina. Novi nacrt Zakona iz 2019. predviđa da ta oblast bude mnogo uređenija i pristupačnija.