Koliko je pandemija promenila organizaciju Crvenog krsta - tri pravca delovanja

Gostujuću u Jutarnjem programu profesor Dragan Radovanović je rekao da punih godinu dana živimo u pandemiji koja je obeležila i aktivnosti Crvenog krsta.

Prema njegovim rečima ono što je bilo najvažnije, kada je počela pandemija, da se apsolutno reorganizuje rad Crvenog krsta.

"Najvažnija stvar je bila da identifikujemo nove ugrožene grupe ljudi koji su se pojavili, zatim da zadržimo neophodne programe koji već postoje i ne mogu da budu smanjenog intenziteta tokom pandemije i treći pravac veoma značajan je bio da obezbedimo lična zaštitna sredstva za veliki broj volontera koji učestvuju u aktivnostima Crvenog krsta, za profesionalno zaposlene i za korisnike", istakao je Radovanović.

Dodaje da su sva tri pravca dejstva imala velike aktivnosti koje, ako se sumiraju u ciframa, imali 750.000 akcija pojedinačne pomoći odnosno da su pomogli oko 349.000 porodica.

"Kako se menjao intenzitet pandemije, broja zaraženih, broja ugroženih grupa tako su menjale aktivosti Crvenog krsta. U početku su to bili stariji sugrađani koji su imali ograničeno kretanje kasnije su to bile aktivnosti više usmerene prema socijalno ugroženim kategorijama gde smo vršili podelu humanitarne pomoći", objašnjava predsednik CKS.

Radovanović naglašava da na terenu rade 182 organizacije. Crveni krst je učestvovao u podršci 600.000 ljudi koji su pomagali na imunizaciji u različitim vidovima, prilikom popunjavanja formulara, usmeravanja na vakcinalnim mestima.

"Imamo 69.000 volontera, a u ovom trenutku aktivno je 40.000 iz razloga što smo morali da napraviimo restrikcije najmlađih i najstarijih godišta volontera. Volonteri su za ovih 14-15 meseci aktivnosti darovali 615.000 sati volonterskog rada što je zaista veliki doprinos", poručio je predsednik Crvenog krsta Srbije.

Svako ko je zainteresovan da volontira u programima Crvenog krsta može da se javi svojoj opštinskoj oragnizaciji. Aktivnosti su podeljene u 10 oblasti rada i postoji preko 120 različitih programa gde ljudi pronađu šta ih interesuje i gde mogu da posvete svoje humanitarno vreme.

Stijačić: 10.000 ljudi se i dalje vode kao nestali

Šefica regionalne delegacije međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu Jelena Stijačić kaže da je ta organizacija osnovana je 1863. godine na inicijatvu Anrija Dinana, švajcarskog humaniste.

"Danas je njegov rođendan i obeležava se svetski dan Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. To je najstarija humanitarna organizacija na svetu. Međunarodni komitet Crvenog krsta angažovan je u preko 190 zemalja gde god su sukobi, ratovi i gde god postoji potreba da se pomogne ljudima u nevolji. U Srbiji smo otvorili kancelariju 1991. godine, kao odgovor na oružane sukobe u regionu. Od tada datira naša saradnja sa Crvenim krstom Srbije", kaže Stijačić.

Prema njenim rečima na početku saradnja se odnosila na uspostavljanje porodičnih veza, prenošenje porodičnih vesti ljudima koji nisu bili u kontaktu zbog ratnih dejstava, otvaranje zahteva za traženje lica koja su se vodila kao nestala.

"Ne treba zaboraviti da je Srbija u to vreme primila četvrt miliona izbeglih i interno raseljenih lica. Zajedno sa Crvenim krstom Srbije obezbeđivali smo pomoć u hrani, higijenskim potrepštinama, osnovali smo, zajedno sa CKS, narodne kuhinje i vodili ih dugi niz godina. Za sve to vreme radili smo promociju međunarodnog humanitarnog prava, imali smo edukatvni rad sa mladima. Dobrih 30 godina saradnje naše dve organizacije", poručuje šefica regionalne delegacije međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.

Dodaje da je na žalost jedno od najtragičnijh nasleđa ratova devedesetih pitanje nestalih lica i njihovih porodica. Na ovim prostorima, prema podacima MKCK, više od 10.000 ljudi se vodi kao nestalo 25 godina nakon završetka sukoba.

"Međunarodni komitet Crvenog krsta, zajedno sa vlastima u regionu, pokušava da uradi sve da se njihova sudbina rasvetli. To je veom spor proces i vreme nije saveznik. Porodice nemaju vremena da čekaju", poručuje Jelena Stijačić.

Prema njenim rečima, jedna dobra stvar koja je pozitivna u ovom procesu je da je Vlada Srbije prepoznala potrebu da se tim porodicama pomogne u procesu traženja nestalih lica u smislu da se donese Zakon o nestalim osobama.

"Zakon bi trebao da donese određena rešenja da se neke pravne i administrativne prepreke, koje stoje u tom procesu, otklone i naše kolege iz Crvenok krsta Srbije i MKCK sede u toj ekspertskoj grupi koja se bavi pripremom ovog zakona i nadamo se da će do kraja godine biti usvojen", poručuje šefica regionalne delegacije međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu Jelena Stijačić.