Ivan Klajn, dobri sudija srpskog jezika

Ivan Klajn je završio studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kao redovni profesor na tom fakultetu predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.

Za Italijansko-srpski rečnik, Ivan Klajn je dobio nagradu Vlade Italije 1988. godine.

Pored romanistike, Klajn se bavio i normativnom gramatikom i standardizacijom savremenog srpskog jezika. Naročito se ističe Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica.

Bila je to njegova težnja da se na što sažetiji i pregledniji način pomogne u savladavanju teškoća pri svakodnevnom izražavanju.

Sastavljen je u skladu s normom, ali se ne bavi samo pitanjima pravopisa već i gramatikom i značenjem reči.

Profesor Klajn je jedan od prvih naših lingvista koji posebnu pažnju poklanjaju novijim rečima i imenima koja se redovno javljaju u štampi.

Primere je pronalazio u novinama i časopisima, ali i na radiju i televiziji. Tako u Rečnik jezičkih nedoumica, ali i Rečnik novih reči Klajn uvodio neologizme.

Klajn o uvođenju novih reči

Insistirao je na tome da istinske neologizme (novotvorenice) moramo razlikovati i od pomodnih reči i od veštački nametnutih kovanica.

Klajn nije želeo da novo u jeziku uvek izjednačavamo s jezičkom novotarijom i da zauzimamo unapred negativan stav.

Tražio je da pazimo da ne osudimo unapred novu reč pre nego što smo proverili da li je potrebna, da li je pravilno skovana i da li joj je značenje jasno.

Uzeo je kao primer neologizam ispoštovati. Naglasio je da bi se najčešće mogao zameniti s ispuniti ili održati. Školovan čovek će i neologizam pojasniti zameniti s objasniti i razjasniti.

Tvorba im je pravilna, ali značenje ponekad nejasno, međutim, Klajn je smatrao da nema ozbiljnijih argumenata na osnovu kojih bi se ovi glagoli zabranili onome ko želi da ih upotrebi.

Jedan od autora Srpskog jezičkog priručnika

Odluku da se napiše priručnik doneo je Savet Radio-televizije Srbije, a prvo izdanje je ugledalo svetlost dana davne 1990.

Ovde se Ivan Klajn, između ostalog, bavio značenjem reči, pojavom da jedna reč razvije dva ili više značenja.

Govorio je o otporu prema novim značenjima reči koje odavno koristimo, pa se suprotstavio onima koji su se tvrdili da promocija znači samo unapređenje, pa se, tobože ne može reći promocija knjiga/ploča.

Dodao je da asocijacija u značenju udruženje smeta onima koji tu reč preusko priznaju samo kao – povezivanje ideja.

Zatim ima i onih koji smatraju da kola mogu biti zaprežna, ali ne i automobil.

Na takve zamerke, profesor Klajn je odgovorio da se značenje reči menja s vremenom, da tuđice koje smo pozajmili u jednom značenju mogu kasnije dobiti i drugo.

Smatrao je da se ne mogu održati ni zabrane sintagmi i konstrukcija još uvek, na temu, daleko bolji, čudi me, raduje me, što smatra purizmom.

Klajn o kroatizmima u srpskom

Isticao je da je tokom postojanja Jugoslavije između srpske i hrvatske varijante bilo leksičkog mešanja.

Među brojnim kroatizmima u srpskom, govorio je pre svega o onima koji imaju „neodređeno hrvatski prizvuk“ i bez većeg otpora se upotrebljavaju u Srbiji.

Takve su mučnina (srpski: gađenje), upala (zapaljenje), prehlada (nazeb), rasveta (osvetljenje), tuđica (strana reč), smeće (đubre), poprimiti (steći, dobiti), pornić (pornografski film) i mnoge druge.

Klajn je podsetio da se u Srbiji neki od ovih kroatizama čak i češće koriste od domaćih sinonima, i da govornici srpskog jezika nemaju, a i ne treba da imaju otpor prema njima.

Klajnova Normativna gramatika i rodna ravnopravnost

Godine 2014. Ivan Klajn i Predrag Piper objavili su Normativnu gramatiku srpskog jezika. Tu su prvi put ušla tzv. ženska zanimanja.

Kako je isticao profesor Klajn, u pitanju su socijalni femininativi, a to su izvedenice ženskog roda koje imaju značenje profesionalnog ili nekog drugog društvenog statusa.

Neki socijalni femininativi su u širokoj upotrebi, kao babica, porodilja, prvorotka, primabalerina, primadona…

Napomenuo je da ima pokušaja da se u srpski jezik uvedu socijalni femininativi od svih imenica muškog roda, kao što su borkinja, gudačica, invalitkinja, knjigovotkinja, meteorološkinja…

Dodao je da te imenice koriste oni koji misle da je politička nužnost da za svaki društveni status postoji imenica ženskog roda, a ako je u jeziku nema, treba je napraviti.

Profesor Klajn je primetio da su u usmenom izražavanju, u razgovornom, književnoumetničkom i publicističkom stilu ovi feminizmi češći nego u drugim stilovima, na koje se mogu proširiti ako se pokaže da su neophodni.

Ovo je samo manji deo tema koje su bile predmet interesovanja profesora Ivana Klajna, kao i manji deo knjiga koje je objavio za života.