Nadbiskup Hočevar uoči Uskrsa: Ne smemo misliti samo na materijalnu dimenziju, nego i na razum

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je rekao da, radi boljeg razumevanja, crkva ne obeležava Uskrs, već aktualizuje čitavu istoriju spasenja.

"Liturgija znači upravo da ono što se nekada događalo istorijski, u ličnosti Isusa Krista, sada se to na mističan, duhovan način događa u liturgiji", naveo je nadbiskup Hočevar tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Dodao je da Katolička crkva, u kontinuitetu sa jevrejskim narodom koji je slavio Pesah, kao uspomenu na izlazak iz ropstva iz Egipta, slavi duhovnu Pashu, da napravimo prelaz iz duhovnog ropstva.

"Isus je imao tu veliku zadaću da čovečanstvu pomaže ka tom duhovnom oslobođanju, što je važnije. To bi trebalo danas jako naznačiti. Zato i katolici slave, može doći do toga, kada i izraelski narod svoju Pashu", istakao je nadbiskup.

Podsetio je da je Isus na Cvetnu nedelju slavno ušao u Jerusalim i da je upravo tu on umro i svojom smrću nas otkupio i oslobodio i da je zbog toga slavio Pesah, poslednju večeru, čega se sećamo večeras.

"Danas navečer živo aktualizujemo onu Svetu, poslednju večeru, kada je Isus došao kod stola, svukao svoje svečano odijelo, apostolima oprao noge, da bi time njih upozorio da imaju, da treba imati novi mentalitet služenja, ne gospodovanja. Onda je uspostavio tajnu euharistije, to što je danas liturgija, ili mi kažemo sveta misa. Ujedno je sve apostole postavio za sveštenike", istakao je Hočevar.

Na Veliki petak se ne održavaju uobičajene liturgije 

Kada je reč o Velikom petku, Hočevar je naveo da se ne održavaju uobičajene liturgije i ne posvećuje božji hleb, već se samo hranimo sa preosveštanim duhovnim darovima.

"Subota je neliturgijski dan. Zašto? Jer je Isus u grobu i dok je on mrtav, crkva u liturgiji ne slavi ništa, već samo pozivamo vernike da se više mole i da na neki način, kao što bi trebalo danas, kada toliko ljudi umire, da na neki način plačemo i da spoznajemo da mi svojim nedelima prouzrokujemo smrt, a da u noći između subote i nedelje, on je u noći vaskrsnuo od mrtvih", kazao je Hočevar.

Beogradski nadbiskup je podsetio da tokom tri dana uoči Uskrsa zvona ne zvone, pošto nas podsećaju na radost, a tokom života bez Gospoda, ne možemo biti radosni.

Govoreći o vazmenom bdenju, nadbiskup je objasnio da je vazma stara reč za vaskrsnuće i da nema dogovorenog mišljenja odakle potiče ta reč.

"Kada mi u tami, u noći uđemo u crkvu i molimo se, to je naša pozitivna borba protiv tame u svakom pogledu. Tama neistine, tama greha, tama nepravde. Mi se molimo kako bi Hrist vaskrsli, uskrsli, stvarno živeo u nama. To znači da bi u nama živela ljubav, istina i život za druge", istakao je nadbiskup Hočevar.

Naglasio je da se u nedelju Uskrs obeležava svečanom liturgijom, pošto se Uskrs dalje živi u posvećenom hlebu, čime se pričešćujemo, jer je, kako je rekao, sveto pričešće energija uskrslog Hrista.

Najčešći simbol Uskrsa je ofarbano jaje 

Nadbiskup Hočevar je naveo da je najčešći simbol Uskrsa ofarbano jaje, ali i da se pale uskršnje sveće i postavljaju kipovi uskrslog Hrista.

"Kao što malo pile probije samo tu ljusku i izađe, to je simbol Isusove smrti. On je sam izašao. To je poziv nama da izađemo iz svoga ega i da smo otvoreni za druge", naglasio je beogradski nadbiskup.

Naveo je da je njegova poruka pred Uskrs da ne smemo misliti samo na materijalnu dimenziju, nego i na razum i da treba da razumno radimo, pošto nas razum otvara objektivnoj stvarnosti.

"Mi smo danas svi robovi emocija, pa zato i ne znamo imati pravilnih odnosa. Pre svega, da imamo veliko poverenje u Gospoda, da znamo da sa njime možemo da pobedimo upravo u poštovanju svakoga čoveka, svoga sopstvenoga bića i da se ispuni tom duhovnom energijom koju predstavljamo u tajnama ispovedi, euharistije. Time se nahranimo ljubavlju i onda znamo uvek kako se ponašati", istakao je Stanislav Hočevar.