Javna rasprava o novim zakonima iz oblasti visokog obrazovanja – kakve se promene očekuju

U Srbiji se školuje 230.000 akademaca. Usvajanje Zakona o studentskom organizovanju značilo bi da će studenti imati pravno utemeljenje za sve svoje aktivnosti.

"Drago nam je što smo kao studentski parlament uključeni, kako u javne rasprave, tako i u izradu ovog Zakona. Nadamo se da će uskoro to biti suvojeno i da će naši parlamenti moći da pokrenu rad na onim fakultetima gde do sada nije, onako kako bi trebalo da jeste", kaže Ana Mičić, generalni sekretar Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Margareta Smiljanić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije, kaže da je ovo jako važno jer trenutno postoji samo nekoliko rečenica koje definišu uopšte rad studentskih parlamenata u Zakonu o visokom obrazovanju.

"Mi smo podelili šta su to studentske organizacije, šta su studentski parlamenti, koje su njihove aktivnosti i obaveze fakulteta premanjima", dodaje Smiljanićeva.

Akademci se nadaju da će se Zakon u maju naći u republičkom parlamentu.

"Oni će svakako u većoj meri sada odlučivati o pitanjima koja su od njihovog interesa, bilo da se govori o reformi programa, upisnoj politici, i svim ostalim stvarima koje dotiču studentsku polulaciju. Takođe definisano je da njihovo prisustvo u stručnim i drugim telima bude 20 procenata", ističe ministar prosvete Branko Ružić.

Nakon usvajanja Zakona visokoškolske ustanove imaće šest meseci da ga primene i uključe u svoja pravna akta. Na Zakon o studentskom organizovanju čeka se petnaest godina.