Kakvi su nam udžbenici potrebni i gde se greši pri izboru

U udžbenicima identitetskih nauka ne bi smelo da bude improvizacije, kažu profesori.

"Mi smo poklekli. Mora se zaštititi struka, mora se zaštititi dostojanstvo, ne samo nastavnika istorije, ako govorimo o istoriji u osnovnoj i srednjoj školi, nego i o dostojanstvu profesora istorije i na univerzitetu, koji pišu programe za ove udžbenike, a neretko i pišu udžbenike. Nama je potreban jedan udžbenik ili dva za različite tipove škola koji će pisati vrhunski stručnjaci, koji će proći sve neophodne kontrole, takvi udžbenici će da traju", kaže prof. Miloš Ković, Filozofski fakultet Univerziteta u Beograd.

Priča o statusu srpskog jezika nije nova. Vraćamo joj se povremeno i bez ozbiljih rezultata, kaže esnaf.

"Mi nekako bežimo od tog problema kao da želimo zatečeno stanje. Iskreno govoreći, srpski jezik i književnost u sistemu obrazovanja nema status koji mu odgovara, nema status koji bi bio potreban da bismo prosto pravili ono što zovemo identitetsku kategoriju ovog predmeta u našem sistemu obrazovanja", navodi prof. Veljko Brborić, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Izdanja nekada jedinog izdavača, Zavoda za udžbenike, danas su recimo u prvom i petom razredu osnovne škole zastupljena 0,30 posto.

"Ukoliko Srbija želi da sačuva svoj nacionalni identitet, da razvija nauku i neguje kulturu, ali istovemeno i da sačuva državnog izdavača, njegov ugled i položaj, onda bi upravo udžbenike za identitetski paket trebalo da poveri Zavodu za udžbenike", smatra Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike.

"Meni bi realno bilo da mi imamo tri do pet izdavača koji mogu imati državno odobrenje za štampane knjige. U nastavni proces ne može ući udžbenik bilo koji koji nema državno odobrenje", zaključuje Brborić.

A izdavači bi i po koncepciji i po sadržaju trebalo da budu ujednačeni.