Džon Frotingam – najveći dobrotvor kojeg je Srbija imala u svojoj istoriji

Džon Frotingam rođen je u Bruklinu 1878. godine, studirao je na Harvardu francuski jezik, komponovao je, svirao klavir. Prvu pomoć Srbiji uputio je Beogradskom ženskom društvu, a ceo život posvetio je zbrinjavanju srpske ratne siročadi i njihovom školovanju.

Tomislav Simonović je deset godina istraživao, prikupljao dokumentaciju, fotografije i objavio, u izdanju Zavoda za udžbenike, knjigu o zaboravljenom srpskom dobrotvoru. Simonović je i predložio Džona Frotingama za odlikovanje.

"Mene je tu najviše fascinirao njegov dobrotvorni, humanitarni rad, koji je trajao više od dve decenije. Prva njegova pomoć bila je za vreme balkanskih ratova, kada nikoga nije poznavao u Srbiji niti je kročio u nju", kaže Simonović.

Ističe da je ovo posthumno odlikovanje vrhunac njegovog desetogodišnjeg istraživačkog rada o Džonu Frotingamu.

"Da bih došao do tih podataka, jer sam počeo bez ičega, prelistao sam svu štampu od 1914. godine, kada je poslao prvu pomoć, prvu vojnu bolnicu i prvu misiju lekara, do 1935, godine njegove smrti", naglašava Simonović.

U Nišu, na Medicinskom fakultetu završava se opremanje najsavremenije laboratorije.

Profesor dr Dragan Milić, prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Nišu, kaže da je opremu obezbedila američka ambasada, odnosno američka vlada.

"Mi smo tu laboratoriju nazvali "Džon Frotingam", spremili smo i prikladno spomen-obeležje koje ćemo otkriti na sam dan otvaranja laboratorije", poručuje Milić.

Ističe da je Džon Frotingam najveći pojedinačni dobrotvor i donator kog je Srbija u svojoj istoriji imala.

Opremao je bolnice, organizovao medicinske misije, osnivao je domove, u nekima i porodilišta, obdaništa. Njegova finansijska pomoć, tokom 25 godina, bila je u vrednosti dva i po godišnja budžeta Kraljevine Srbije.