Hoće li Strategija upravljanja uvesti red u državna preduzeća

U Srbiji ima 549 javnih preduzeća koja zapošljavaju oko 10 odsto ukupnog broja zaposlenih, ali jedinstvene liste tih preduzeća – nema. Uprkos ogromnom kapitalu i izdašnoj pomoći države, kroz subvencije beleže akumulirani gubitak. Samo u 2019. godini prema podacima APR-a, skoro pet miliona evra.

Žužana Hargitai, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan (EBRD) kaže da je ta finansijska institucija zakedno sa Vladom Srbije obnovila usvajanje strategije državnog vlasništva jer je to, kako ističe, u interesu građana.

"Zašto trošiti novac na subvencije preduzećima u državnom vlasništvu kada se može potrošiti na druge stvari? Poštujući specifičnosti ovih kompanija, mi smo analizirali i dali pregled zakonodavnog okvira, prioriteta u skladu sa standardima OEBS-a", navodi Hargitajeva.

U Strategiji je uvažena ocena EBRD i eksperata da je neodrživa situacija u kojoj rad državnih preduzeća regulište više zakona i podzakonskih propisa, a vlasništvo i upravljanje deli više ministarstava, ponekad i sa suprotstavljenim ciljevima.

Uroš Popović iz advokatske kancelarije "Bojović, Drašković, Popović end partners" napominje da i sama strategija prepoznaje da je među najbitnijim koracima u ovom pravcu sačinjavanje jedinstvenog zakonskog akta, dodajući da će taj proces biti dugotrajan i kompleksan.

Uloga Centralizovanog vlasničkog tela poveriće se Ministarstvu privrede. Međutim, pored više pokušaja u Ministarstvu nisu bili raspoloženi da za RTS govore o toj temi.

Najveći izazovi – očuvanje vrednosti i ekonomska efikasnost

Izvesno je da će jedan od najvećih izazova biti da javna preduzeća i društva sa državnim kapitalom, čiji su ciljevi pre svega pružanje usluga dostupnih svim građanima ili podsticanje razvoja nekog regiona, istovremeno sačuvaju vrednost i budu ekonomski efikasnija.

"Ono što je definitivno neophodno uvesti, ne samo u državna preduzeća nego u celokupni javni sektor jeste logika "nju pablik menadžmenta" – upravljanju koje se primenjuje i u privatnim preduzećima, prilagođen osnovnoj funkciji javnog sektora, a to je zadovoljavanje nekog opšteg ili društvenog interesa", smatra profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Lončar.

Vlada bi trebalo da usvoji Strategiju do kraja meseca, a onda predstoji obiman posao od uspostavljanja jedinstvene evidencije preduzeća, preko uređenja korporativnog upravljanja do izbora i imenovanja organa upravljanja.

To se odnosi na preduzeća u kojima je država vlasnik više od 50 odsto glasačkih prava. Strategija nije obuhvatila privredna društva u vlasništvu pokrajina i lokalnih samouprava.