Šta je mitropolit Porfirije govorio o Kosovu, odnosima Srba i Hrvata, muzici

"Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac – on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom – ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja", ovako je za Hinu govorio mitropolit Porfirije 2017. godine.

Mitropolit Porfirije važi za osobu umerenih stavova, koja neguje lična prijateljstva sa sveštenicima i predstavnicima svih verskih zajednica.

"Pozdravljam sve katolike, protestante, sve hrišćane, braću drugih veroispovesti, pozdravljam i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim ljudima, a dijalog, praštanje i pomirenje biće načela koja ću nastojati da primenjujem u praksi", rekao je na ustoličenju u Sabornom hramu u Zagrebu 2014. godine.

Nedugo pošto je stupio na čelo mitropolije Zagrebačkio-ljubljanske, u intervjuu za RTS 2015. godine, rekao je da srpski narod u Hrvatskoj živi u strahu.

Kako zbog događaja iz devedesetih, tako i zbog toga što, kako kaže, pojedinci u hrvatskom političkom krugu s vremena na vreme koriste retorku koja podseća na retoriku iz prošlosti, pa se ljudi osećaju još nesigurnijima.

"Taj strah je duboko uvrežen u biće našeg naroda tamo i zato je veoma značajno da dijalog između Hrvatske i Srbije bude što intenzivniji i da mnogi problemi bar započnu da se rešavaju", govorio je mitropolit Porfirije.

Svoju i ulogu crkve u takvom okruženju video je u hrabrenju i podizanju našeg naroda, ali i da, kako je isticao, u srpskom narodu podigne osećanje dostojanstva i samosvesti.

Mitropolit Porfirije o Kosovu i Metohiji 

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije krajem prošle godine je na Televiziji Pink rekao da je Kosovo i Metohija stvar identiteta Srba i da, u slučaju da ga "izgubimo kao temelj postojanja", nije siguran da "naš narod ima budućnost".

To, kako je pojasnio, ne podrazumeva neprijateljstvo prema bilo kome, ali da su Kosovo i crkva "vertikala koja osmišljava prošlost i bez (kojih) nema budućnosti".

"Kosovo je mnogo više od mita. Mit je stvar imaginacije, a Kosovo je za našeg patrijarha i našu crkvu zavet, to je identitetska stvar... Vitalni (interes) Crkve je očuvanje Kosova i izgradnja Hrama Svetog Save", naveo je mitropolit.

Naveo je tada i da smatra da zvanična crkva nema drugi prostor za delovanje sem naroda i države u kojoj obitava i da saradnju sa zvaničnim institucijama vidi kao prirodan odnos.

"Svi prethodni patrijarsi itekako su bili otvoreni i za dijalog i za saradnju sa državom", kazao je Porfirije.

O pandemiji 

Kada je prošle godine počela epidemija, u intervjuu za Večernji list, mitropolit Porfirije rekao je da ga prazne crkve čine tužnim, ali da se mere moraju poštovati. 

"Smatram da nas nevolje ujedinjuju, kako je rekao i Ernest Renan. Pritom je mislio na nacionalnu državu. Voleo bih da je osećaj jednakosti i solidarnosti neprestano prisutan svuda pa i u našoj zemlji i da nam nije potreban nekakav tamo virus da bismo to osvestili. Takođe bih voleo da je osećaj jednakosti i solidarnosti neprestano prisutan. Voleo bih da hrvatski građani srpske nacionalnosti uvek budu tretirani kao sugrađani bez ikakve predrasude i diskriminacije. Sve rane rata daju se zaceliti ukoliko nam je budućnost a ne prošlost prioritet", istakao je tada mitropolit Porfirije.

U ovakvoj stvarnosti nam, kako je isticao, treba "mnogo Solomonove mudrosti".

"Po mom dubokom uverenju, danas situacija izgleda kao kad slep čovek dodiruje surlu slona i kaže da je slon zmijolik. Mislim da nam izmiče stvarnost, događaji smenjuju druge događaje, treba nam mnogo Solomonove mudrosti u ovoj stvarnosti. Teško doživljavam prazne crkve, kako pravoslavne, tako i katoličke. Molim se Bogu da prevaziđemo ovu pandemiju i da ponovo budemo eklisija, što znači sabor, skup i radost", naglasio je mitropolit Porfirije za Večernji list.

O muzici i tome kako ona spaja ljude i narode 

U Hrvatskoj su mitropolita Porfirija nazivali i "rok vladika", zbog ljubavi prema muzici. Kada su u Zagreb održani koncerti Zdravka Čolića, Željka Joksimovića, Partibrejkersa, prisustvovao je i mitropolit.

Na reči pojedinaca da je to neuobičajeno, u intervjuu za RTS 2015. godine rekao je da je to potpuno uobičajeno i da on, kao mitropolit i domaćin u Zagrebu, treba da bude prisutan tamo gde oni promovišu nešto iz miljea srpskog stvaralaštva.

"Prvi put kad sam bio na koncertu Željka Joksimovića mnogi mladi su prilazili, hteli da se fotografišemo. Kapitalno iskustvo za mene sa tog koncerta je da su hiljade mladih ljudi na jednom mestu, ne samo igrali i bili veseli, već su zajedno sa izvođačima pevali te pesme. U isto vreme osećao sam tugu i radost. Radost jer sam video da nepatvorena energija, ono što zaista naročito mlad čovek nosi u svom srcu, jeste potreba za opštenjem, rušenjem barijera, prevazilaženjem isključivosti, i to se pokazalo na tom koncertu. Tužan jer, iako postoji takva energija, desi se sticaj nekih istorijskih okolnosti i ljudi, koji mogu da izmanipulišu tu energiju i pretvore je u svoju suprotnost", istakao je mitropolit za RTS 2015. godine.

Istakao je tada i da je svaki čovek vredan, bez obzira na boju kože, naciju i bez obzira na to što je prethodilo.