Veće površine kukuruza, ratare muči manji izbor inostranih hibrida

Pavle Kujundžić kaže da će ovog proleća 15 hektara svojih njiva nadomak Subotice zasejati kukuruzom. Seme je već pripremio, ali prati i situaciju na tržištu repromaterijala.

"Ima nekih problema u nabavci semena, navodno kod inostranih semenskih kuća tako da će nekih hibrida biti manje ili ih neće biti. Ja mislim da se to neće odraziti na ukupnu potražnju i isporuku semena", smatra Kujundžić.

Na našem tržištu u ovoj prodajnoj sezoni nema semena hibrida pojedinih grupa zrenja, pre svega iz FAO grupa 300 i 400.

Razlog je neuspela proizvodnja u jednom delu Evropske unije i zbog toga ih određene semenske kuće nemaju u svom asortimanu.

Stručnjaci preporučuju što raniju pripremu zemljišta, raniju setvu i to srednjestasnih hibrida, pre svega zbog sve sušnijih godina.

Dragan Stevanović, iz kompanije "Korteva – Srbija" kaže da Srbija ima dovoljno semena za prolećnu setvu, s tim što bi upozorio proizvođače da ga što ranije kupe. Semena će verovatno biti, ali neće biti baš potpun izbor.

"Tako da oni koji kupuju na kraju neće biti u prilici da kupe ono što su hteli da kupe", poručuje Stevanović.

Za prolećnu setvu našeg najznačajnijeg i najprofitabilnijeg izvoznog poljoprivrednog proizvoda potrebno je više od 2,5 miliona setvenih jedinica vrednih oko 100 miliona dolara.

Uoči setve, svetsko tržište je glavna motivacija i atrakcija i veliki izazov za domaće proizvođače kukuruza. U vreme pandemije strateški proizvod je kukuruz koji je dostigao cenu od 240 dolara za tonu.

To obezbeđuje dohodak i domaćim proizvođačima i trgovcima.

Kukuruz nam je prošle godine sa svetske pijace doneo 620 miliona dolara i u izvozu poljoprivrednih proizvoda je ispred duvana i malina.

Vrednost izvezenih poljoprivednih proizvoda bio je 4,147 milijardi dolara, uz ukupan rast po stopi od 14 odsto.