Goran Milašinović piše novu knjigu – tema aktuelnija nego ikada pre

Profesor Goran Milašinović ističe da je pandemija pokazala da čovek ne može da živi bez drugog čoveka i da imamo tu neizdrživu potrebu da se družimo, potrebu za prijateljskom ljubavlju i kontaktom.

"Što se tiče kontakta, nisu nam dovoljni telefoni, nije nam dovoljno to da se čujemo s nekim. Moramo da se vidimo, da ga dodirnemo, da budemo blizu njega", ističe Milašinović.

Istovremeno, kako kaže, pokazalo se da empatija nije na najvišem nivou.

"Pokazalo se u onim segmentima u kojima smo mogli manje da obolevamo od kovida da smo imali veći stepen odgovornosti, a to je empatija", dodaje doktor.

Na pitanje kako to objašnjava, profesor Milašinović kaže da je čovek istovremeno i političko i sebično biće – biće koje misli samo o sebi i zato nije empatično u dovoljnoj meri.

"Pokazala se struktura u kojoj su mladi prenosili virus, donosili ga kući, a onda su odrasli obolevali i umirali i, bez obzira na to što je ta struktura jasno pokazana, nije se pokazala velika odgovornost. Mogli smo puno bolje reagovati da smo bili više empatični", ističe doktor.

Profesor Milašinović kaže da se temom empatičnosti bavio i pre pandemije, jer ističe da čoveka možete upoznati tek kada spoznate njegove mane i sve one karakteristike gde nije dobar.

"Dobrota je nešto što se podrazumeva, što bi trebalo da bude normalno za ljudski rod, ali upoznati čoveka u celini nije moguće bez njegovih mana. Empatija, osećaj za drugog čoveka, sposobnost da osetimo drugog čoveka i da mu pomognemo je jedan od fokusa o kojima sam davno razmišljao i u nekim drugim romanima i drugim pisanjima", objasnio je Milašinović.

"Pisanje je uvek neka vrsta bega"

Govoreći o tome da li je to što piše njegov beg od realnosti, doktor kaže da je pisanje uvek neka vrsta bega i neka vrsta stvarnosti koja ne postoji i koju sami sebi napravimo.

"To je prostor u kojem možemo da ostvarimo onaj deo u sebi koji svi imamo, a to je potreba za samoćom. Čovek ima potrebu da komunicira, ali istovremeno ima potrebu i da bude sam sa sobom, i sve to mora da stane u jedan dan. Razlika je samo u tome kako će neko formulisati svoju potrebu za samoćom – neko to radi kreativno, neko ne, ali svi imamo potrebu za tim", dodaje on.

"Ne mogu da kažem da čak i taj deo nije afektiran epidemijom, da ja ne osećam posledice kovida i na pisanje. Nemam onu vrstu energije, onu vrstu koncentracije i onu vrstu oštrine koju inače imam kada sve to ne postoji. Ova situacija nas je ipak sve malo umrtvila i promenila sve nas", naglasio je doktor.

Na pitanje zna li kako se knjiga zvati, kaže da to uvek ostavlja za kraj.

"Davanje imena romanu se ili dogodi na samom početku, pre nego što počnete da pišete, u ovom slučaju ne, ili kada sve završite, čitate tekst iz početka i kada jedna reč ili dve padnu u fokus i onda kažete tako će se zvati", naveo je Milašinović.

"Najvažnija zaštita našeg kulturnog blaga na Kosovu i Metohiji" 

Profesor Milašinović je i predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom. Kaže da imaju brojne aktivnosti, ali da je najvažnija zaštita našeg kulturnog blaga na Kosovu i Metohiji.

"Odande stalno dolaze neke najave o pokušaju da se Priština ponovo kandiduje za stalno članstvo u Unesku. Mi mislimo da ona na to nema pravo i vršimo preventivne radnje koliko je to moguće da to članstvo sprečimo", rekao je Milašinović.

"Oni nikako nisu mogli da se pomire sa upisom našeg pevanja uz gusle na listu nematerijalnog kulurnog dobra, jer smatraju da je to albansko kulturno dobro. Sada postoji inicijativa sa njihove strane da se upiše pevanje uz lautu, što su takođe gusle, na planini Rugovi o junačkim pesmama iz tog perioda", dodao je Milašinović.

Međutim, ističe da je to dug proces.

"Ilustruje da postoje neprestane aktivnosti koje služe iritaciji i podizanju tenzija i skreću fokus sa onog što je najvažnije – da se ne vodi dovoljno računa o našem kulturnom dobru koje se nalazi na toj teritoriji, a koje je na listi Uneska", zaključio je Milašinović.