Ko je najviše ugrožen zbog zagađenja vazduha

Beograd, Smederevo, Užice, Valjevo, Kosjerić, Niš, Novi Pazar i još neki srpski gradovi su u proteklom periodu na listi najzagađenijih u svetu. Svetska zdravstvena organizacija iznela je procenu da u Srbiji godišnje umre oko 6.000 ljudi zbog prekomernog zagađenja vazduha. Situaciju dodatno komplikuje magla, koja pojačava štetni efekat, pa se ovih dana, oni sa hroničnim respiratornim oboljenjima žale na otežano disanje. 

U uslovima koronavirusa, koji izaziva slične simptome, to zbunjuje i dodatno otežava sitaciju pacijentima. Zorica Živković objašnjava za Jutarnji program da, ukoliko su pluća zdrava, ne bi trebalo da bude nekih trajnih i teških problema i oštećenja.

Međutim, naglašava da kod onih koji imaju već neki problem i gde je respiratorna funkcija ugrožena uz zagađenje spoljne i unutrašnje sredine dolazi do pogoršanja njihovog opšteg stanja, opšte bolesti.

Takođe, Živkovićeva upozorava i da se nikada ne zna kako to deluje na mlad organizam ako su na primer deca u pitanju, jer su nova ispitivanja pokazala da i dejstvo tih zagađenih sredina na trudnice može da ima kasnije efekat na respiratornu funkciju, odnosno na uopšteno stanje bebe, kasnije deteta. 

"Nisu to neki efekti koje možete da minimizirate, ali ne možemo nekada od toga ni praviti veliki bauk jer to je sredina u kojoj živimo i ne možemo je mnogo menjati", smatra Živkovićeva.

Unutrašnji prostori veliki zagađivači

Pre svega su, kako kaže, najpogođenije zagađenjem osobe koje imaju hronične plućne bolesti, koje imaju astmu bilo alergijsku ili ne.

"Kod njih je takav respiratorni sistem da samo malo oštećenje, pogotovo još kombinovano s virusima prisutnim u ovom vremenu, dovede do izuzetnih pogoršanja, produžavaju se njihove tegobe i pored terapije koju uzimaju. To je ono što remeti njihov način života, utiče i na njihov celokupan psihički status zato što su oni kontinuirano na zaštiti i prevenciji, ali uz sve to dolazi do pogoršanja i to je to dejstvo faktora spoljne sredine, čak i unutrašnje", rekla je pulmolog.

Navela je i da su radili studiju koja je pokazala da su i unutrašnji prostori veliki zagađivači pogotovo ukoliko se ne sprovode mere ventilacije pročišćavanja vazduha, ili ako postoje zatvoreni sistemi ventilacije, oni takođe nose zagađenje. 

"U Velikoj Britaniji su dali savet da se pogotovo u vreme korone svakog dana otvaraju prozori čak da tokom noći budi zatvoreni. Znači otvaranje prozora i puštanje vazduha što je sve više moguće", savetuje Živkovićeva.

Ukazuje i da su uglavnom jutarnji sati kada je i atmosferski pritisak takav i magla prisutna, da se čestice i sve spušta u nižim predelima i da je onda to dostupnije disajnim putevima.

Žale se i zdrave osobe

Zdrave osobe se najčešće žale na suv kašalj, osećaj iritiranosti suvoće grla peckanje u očima, nekad čak imaju i probleme na koži, postoje i sistemski efekti koji mogu da budu prisutni. Kaže da postoje i neki enzimski efekti koji pokazuju da mogu da budu problemi i kod zdravih, a pogotovo ako se radi o osobama s hroničnim plućnim oboljenjima, onda su tu pogoršanja češća, kao i kašalj i otežano disanje.

Živković naglašava da je istraživanje pokazalo da je zagađenje u unutrašnjoj sredini veoma veliko. "Kod dece u školi kada provode više sati, koje se ne provetravaju, imaju zastareo sistem. Ta deca su se sve više žalila na te simptome, suv kašalj curenje nosa ali u takvim uslovima ne mogu sve vreme držati maske", navodi Živkovićeva.

Ističe i da je saobraćaj najgori zagađivač i da se pokazalo da deca koja idu u istu školu i žive u blizini saobraćajnica imaju više problema ili se češće se javljaju lekarima nego deca koja žive udaljenije. 

Takođe, pokazalo se i da deca u planinskim i seoskim sredinama imaju mnogo manje tegoba. To su škole pre mnogo godina bez sistema, nemaju ventilaciju i sve je kao i okruženje potpuno drugačije. I zaključak je bio, ističe Živkovićeva, da je sve zavisi i od načina kako se zida, kakve su građevine, a ne samo spoljni vazduh.

"Treba nositi maske ne samo zbog zagađenja već zbog cele epidemijske situacije, treba voditi računa o svom opštem zdravlju i to pre svega da vodimo računa o našoj najmalađoj populaciji, oni najviše pate", poručila je pulmolog Zorica Živković.