Heroj Topličkog ustanka nakon više od 100 godina dobija spomenik

S oficirskim umećem prekaljenim u Cerskoj bici, Dimitrije Begović podigao je u rodnoj Toplici ustanak protiv okupatora, jedini u porobljenoj Evropi u Prvom svetskom ratu. U želji da ga slome, Bugari su vojvodi zarobili ženu i decu i u tajnoj depeši za njihove živote tražili da preda četu od 109 mladića. Pet dana se lomio.

"On je u pismu bugarskom pukovniku odgovorio da neće predati svoju četu za decu, koju su živu spalili, a bilo je četvoro dece Dimitrija Begovića, komitskog komandanta, i za njegovu trudnu ženu, koju su takođe ubili tako što su je zajedno s decom bacili u jednu zapaljenu pojat", kaže Dragan Simeunović, član Organizacionog odbora za izgradnju memorijalnog centra.

Gorostasna žrtva podigla je narod protiv okupatora, a on uzvratio odmazdom i pokoljem 20.000 ljudi. Našao se i izdajnik. U dugoj opsadi, kod mesta Ripivode na planini Radan, vojvoda Begović nije se predao živ, razneo se eksplozivom i u smrt poveo i bugarske oficire.

"Ostala mu je glava koju su Bugari nabili na kolac i pronosili selima, govoreći – ovo je kraj ustanka, nema komandanta Begovića. Nakon toga su seljaci tu glavu sahranili i proglasili su ga za junaka", kaže Simeunović.

To mesto je za Topličane postalo zavetničko kada se na njemu Begovićeva sestra Milica zaklela da će ubiti izdajnika i to učinila. Sto godina kasnije na istom mestu, po projektu arhitekte Dragana Radenovića, podiže se memorijalni park.

"Ovde planiramo da napravimo jedan mali spomenik, amfiteatar, krst na ovoj steni iza mene i tu bismo dovodili planinare i ekskurzije sa đacima koji bi slušali o junačkoj pogibiji Dimitrija Begovića", ističe Darko Žarić, kustos Narodnog muzeja Toplice.

Od mermera koji je donirala crkva kleše se sarkofag, a u planu je i put koji bi ovo mesto povezao sa Prolom banjom i Caričinim gradom.