Polna (ne)ravnopravnost

Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u novembru prošle godine bilo je 723.350 nezaposlenih, od toga više od polovine su žene. One su, mnogo češće nego muškarci, diskriminisane prilikom zapošljavanja i na radnom mestu.

Zakon o ravnopravnosti polova, koji je usvojen u decembru, trebalo bi da obezbedi ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora. Srbija je, inače, poslednja zemlja u regionu koja je usvojila taj zakon.

Prema oceni Privredne komore Srbije, Aleksandra Kon je jedna od 50 najuspešnijih poslovnih žena u Srbiji. Vreme je pokazalo da je donela pravu odluku, ali pre dvadesetak godina, nije joj bilo lako da odluči da li da započne privatan biznis ili da ostane u državnoj službi, koja je tada značila poslovnu sigurnost i relativno dobru platu.

Aleksandra Kon, koja je danas vlasnica jedne od prvih beogradskih agencija za prodaju nekretnina, naglašava da u poslovnom svetu nema razlike između muškaraca i žena.

Kon je rekla da ako žene računaju na svoj posao, profesionalnost, na svoje znanje i umeće, na svoje obrazovanje i vaspitanje, onda su potpuno ravnopravne sa muškarcima.

Međutim, kako kaže, ako žena očekuje da joj muškarac izađe u susret samo zato što je žena, onda od posla nema ništa.

Aleksandrin suprug Jovan istakao je da je prezadovoljan jer je njegova žena uspešna i poslovna i dodao je da je tu da joj pruža podršku.

Uspešna na poslu, uspešna u porodici

Kon je naglasio da uspešna i zadovoljna žena prenosi ta osećanja i na porodicu i onda to ima jedan uspešan tok i razvoj.

Iako, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, više od polovine nezaposlenih žena ima više i visoko obrazovanje, one duže od muškaraca čekaju na posao.

Češće se uključuju u programe kojima povećavaju svoju stručnost i veštine nego u programe subvencioniranja novih radnih mesta i samozapošljavanja.

Nevena Letić iz Nacionalne službe za zapošljavanje navodi da je jedan od zadataka, ciljeva i mera predviđenih Akcionim planom za 2010. godinu, stimulisanje ženskog preduzetništva, povećanje broja žena koje će dobiti subvencije i biti obučene za preduzetništvo.

Letićeva je naglasila da se posebno radi na izjednačavanju položaja muškarca i žene na tržištu rada, pogotovo u sferi preduzetništva samozapošljavanja.

Teško dokazati slučajeve diskriminacije

Slučajevi diskriminacije žena na radnom mestu teško se dokazuju jer se najčešće događaju bez svedoka. U Inspektoratu za rad inspektori se obučavaju da prepoznaju takve situacije i da kontrolišu primenu Zakona o ravnopravnosti polova.

Direktor inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže da će se obuka na teritoriji cele Srbije nastaviti, da bi mogli brže i jednostavnije da prepoznaju takve pojave, da reaguju efikasnije, čega do sada možda i nije bilo u velikoj meri jer su inspektori bili zatrpani brojnim drugim slučajevima nadzora.

Prema zakonu o ravnopravnosti polova, poslodavac koji ima više od 50 zaposlenih radnika, dužan je da najkasnije do 31. januara donese godišnji plan, kojim će obezbediti jednaku zastupljenost žena i muškaraca u preduzeću.

Za diskriminaciju na radnom mestu novčana kazna je od 800.000 do milion dinara, a za diskriminaciju po osnovu pola od 5.000 do 100.000 dinara.